Криза у Сувејди и успон Друза ка аутономији
Покушај сиријских владиних снага да овог лета преузму контролу над енклавом мањине Друза у Сувејди, која је годинама функционисала полу-аутономно, довео је до супротног ефекта. Секташки напади на друске цивиле током борби учврстили су став Сувејде против владе у Дамаску, гурнувши је према Израелу и навевши неке припаднике мањине да чак позову на отцепљење. Друске групе су сада успоставиле де факто војно и управно тело у Свеиди, слично курдским властима на североистоку земље. Ово представља велики ударац за Дамаск, који се бори да успостави ауторитет и придобије подршку мањина након 13-годишњег грађанског рата.
Промена става Друза према новој власти
Након свргавања бившег председника Башара ал Асада од стране устаника предвођених исламистима у децембру, многи Друзи су славили, дајући шансу привременом председнику Ахмеду ал Шари, бившем милитанту повезаном са Ал Каидом који је обећао демократску и инклузивну политичку транзицију. Међутим, секташко насиље у јулу, у којем су владине снаге ефективно стале на страну локалних бедуинских кланова против оружаних група повезаних са друским духовним вођом, шеиком Хикматом ал Хиџријем, радикално је променило мишљење Друза. Стотине цивила, углавном Друза, је убијено, а онлајн су се појавили снимци понижавања и убијања друских цивила. Омар Алконтар, студент биологије, чије је село спаљено, рекао је: „Главна идеја је да се морамо одвојити (од Дамаска) да бисмо спречили нови масакр.“
Формирање де факто друске администрације
Секташко насиље је Ал Хиџрија, контроверзну фигуру, издигло у доминантну друску личност у Сирији, а у августу је он успоставио тело налик влади под називом Врховни правни савет. Десетине оружаних фракција, првобитно формираних за борбу против нарко банди и екстремиста Исламске државе, удружиле су се у Националну гарду. Ова Гарда сада укључује чак и бивше Ал Хиџријеве противнике, као што је група Људи достојанства, која се раније залагала за сарадњу са Дамаском. У августу је Ал Хиџри позвао „све часне у свету... да стану уз Друзе у јужној Сирији како би прогласили одвојену регију која ће нас штитити до краја времена“. Иако није јасно какав се систем тачно очекује, многи у Сувејди траже неки облик аутономије у федералном систему, док мања група позива на потпуну поделу.
Израел користи ситуацију и промену савезништва
Већина од око милион Друза живи у Сирији, Либану, Израелу и Голанској висоравни. До јула, друски лидери у Сирији и Либану одбацивали су шеика Мовафака Тарифа, духовног вођу Друза у Израелу, због његовог савезништва са Израелом. Међутим, јулско насиље је пољуљало скоро век друске политичке историје и окренуло многе према некада табуизираном савезнику. Тариф је позвао на израелску војну интервенцију за заштиту Друза, на шта је Израел одговорио нападима на сиријске владине снаге у Дамаску. Након повлачења сиријских снага, Тариф и Ал Хиџри су у сталном контакту, организујући доставу помоћи Сувејди, а Ал Хиџри је јавно захвалио Израелу. Ова промена је видљива на протестима у Сувејди где се појављују портрети Ал Хиџрија и Тарифа један поред другог, а поред заставе Друза вијори се и израелска застава.
Неуспех Дамаска у постизању помирења
Председник Ал Шара је покушао да се обрати друској заједници, признајући да су „грешке направљене на свим странама“ и упозоравајући да Израел покушава да искористи тензије. Формирао је мисију за утврђивање чињеница и најавио мапу пута за повратак расељених и испоруку помоћи. Међутим, ови потези су у Сувејди широко одбачени, јер становници оптужују Дамаск за „заташкавање напада“. Многи који су славили пад Асадовог режима сада Ал Шару сматрају „убилачким екстремистом“. Студент Алконтар, иако не верује у алтруистичке мотиве Израела, сматра да су израелски удари били спас. Он закључује да „докле год ова влада у Дамаску остаје, људи ће нагињати подели или независности“, јер не верује да би их чак ни федерализам могао заштитити.
0 Коментари