ШТА ЧИТАТИ? Град демона. Насиље, ритуал и хришћанска моћ у касној антици

City of Demons. Violence, Ritual, and Christian Power in Late Antiquity, By: Dayna S. Kalleres, 392 Pages, Hardcover, Published By: University of California Press, Published: October 2015

Књига „Град демона“ Дејне Калерес истражује трансформацију урбаног простора у касноантичким градовима након Константина, фокусирајући се на „нематеријалне градске становнике“ — демоне и духове. Њен рад приказује како је рана Црква прешла из позиције прогоњеног веровања у империјалну религију која је систематски демонизовала и физички елиминисала паганско и јеврејско наслеђе у градовима. Калерес користи термине „ђаволизација“ (демонизација) и „хришћанизација“ да би описала овај двоструки процес, при чему се хришћанизација односила пре на ритуално и физичко чишћење градског простора него само на крштење.

Прелазак на империјалну Цркву и борба против демона

Кључна теза истраживања Калересове је да је у пост-Константиновој ери дошло до промене у хришћанском идентитету: прогоњена Црква је замењена империјалном Црквом, а верници су постали „Христови ратници“. Овај менталитет борбе, слично стиху апостола Павла: „Не боримо се против крви и тела, него... против духовне злоће“ ( $Еф .6 : 12$ ), био је прожет у свакодневном животу и литургији. То се огледало у пракси крштења, где кандидати одбацују Сатану пљувањем и дувањем, а потом се помазују уљем као атлете пре битке. Ови ритуали су директан одраз борбе против паганског (демонског) наслеђа и хорди демона за које се веровало да испуњавају улице и куће. Стога је велики део аскетске литературе био посвећен управо тој борби против демона.

Студија случаја три града и три епископа

Књига је подељена на три дела, од којих сваки прати сличан образац: описивање физичке и духовне географије града, анализу епископских проповеди (посебно оних за припрему за крштење), и на крају, истраживање специфичних питања на која се епископ фокусирао. У Антиохији, Јован Златоусти је демонизовао традиционалне паганске празнике и посебно „јеврејско питање“, верујући да је Бог дозволио демонима да опседну Јевреје након уништења Храма, а њихово богослужење сматрао одвратним Богу. Златоусти је чак охрабривао јаче чланове Цркве да силом одврате слабије хришћане од „демонске јудаизирајуће болести“. У Јерусалиму, Кирило Јерусалимски је настојао да трансформише грађане – које је такође видео у демонском стању – у крштене хришћане који, настањујући Свети Град, испуњавају апокалиптичку мисију, проглашавајући да је Нови Јерусалим већ присутан. Књига се завршава делом посвећеним Амвросију Миланском и кризи из $386$ . године, разматрајући улогу Никејског сабора и проналаска моштију Протасија и Гервасија у том процесу. Студија пружа оригиналан поглед на историјске, верске и антрополошке податке, показујући дубоко разумевање хришћанског погледа на свет тог доба.