Легенда о Перитасу и његовој улози у биткама
Перитас је био легендарни пас који је пратио Александра Великог на његовом путу славе, борећи се уз свог господара и, према предању, спасавајући му живот. Верује се да је Перитас био пас велике и снажне расе, највероватније епирски молос, узгојен специјално за битку. Према причама које су касније улепшане, Перитас је учествовао у невероватним подвизима, укључујући победу над наоружаним ратницима, лавовима, па чак и ратним слоном у Бици код Гаугамеле, кога је, наводно, оборио нагризајући му усну.
Порекло и значај Перитасовог имена
Александар је свом псу дао име Перитас (грч. Περίτας) по четвртом месецу старог македонског календара, перитосу, који одговара периоду између јануара и фебруара. Пас је, према Плинију, добијен од краља Кавказа, док друге приче кажу да је био један од многих паса које је Александар добио као данак приликом свог похода на подручја северно од данашње Индије. Александар је, наводно, толико заволео свог четвороножног пријатеља да није могао да заспи без Перитаса поред себе.
Херојски подвиг и смрт у бици
Једна од најемотивнијих прича описује догађај током борбе против Малијанаца у Индији, где се Александар нашао опкољен и тешко рањен. Перитас је, послат у помоћ од стране Леоната, пробио непријатељске редове и борио се да заштити свог рањеног господара све док Александрови људи нису успели да се пробију до њега. Легенда каже да је Перитас том приликом смртно рањен копљем, након чега је допузао до Александра и умро спустивши главу у његово крило.
Једини историјски доказ Плутарха
Већина прича о Перитасовим подвизима вероватно је настала као усмено предање међу војницима, намењено инспирацији, а не као историјске чињенице. Међутим, постоји само један историјски извор који помиње Перитаса: грчки историчар Плутарх. У свом делу „Живот Александра“, Плутарх не помиње пса као спасиоца у биткама, већ пише: „Кажу, такође, да је, када је изгубио и пса, по имену Перитас, кога је он одгајио и волео, основао град и дао му име тог пса“.
Град назван по Перитасу
Тако је потврђено да је Александар Велики волео пса по имену Перитас и да је у његову част назвао град, слично као што је учинио за свог коња Букефала. Вероватно се град назван по Перитасу налазио у области данашњег Пакистана, можда у близини града Букефала. На овај начин, велики војсковођа је одао почаст свом верном сапутнику, дајући му вечно место у историји.
0 Коментари