Забринутост јеврејске елите због Зохрана Мамданија
У Њујорку, дугогодишњи клуб за јеврејску елиту, „Хармони“ (Harmonie Club), основан 1852. године, осећа знатно мање сигурности. Чланови клуба, чија су имена (попут Блумингдејла и Гугенхајма) нераскидиво повезана са историјом града, изражавају забринутост због могућег избора Зохрана Мамданија за градоначелника. Мамдани је социјалиста, муслиман и оштар критичар Израела, који је ту државу оптуживао за „геноцид“ и „апартхејд“ и бранио слоган „Глобализујте интифаду“. Рабин Елиот Косгроув види Мамданија као „смртоносну претњу“, доводећи у питање безбедност јеврејских окупљања у граду. Ова забринутост произилази из осећаја да се Њујорк, који је дуго био највећи јеврејски центар на свету, окреће против своје јеврејске заједнице.
Историја јеврејског карактера Њујорка и његово слабљење
Јевреји су први пут стигли у Њујорк 1654. године, бежећи од шпанске инквизиције. Највећи прилив догодио се око 1900. године, када је преко два милиона јеврејских миграната из источне Европе допринело обликовању 20. века. Јеврејски утицај на њујоршку културу, филантропију и економију је немерљив – од оснивања универзитета до Ворентових фирми и музичке, књижевне и уметничке сцене. Међутим, јеврејски карактер града слаби деценијама: док је 1950. године у граду живело 40% америчких Јевреја, данас је то мање од 15%. Популација се преполовила (са око два милиона на мање од милион), углавном због одласка у предграђа. У исто време, муслиманска популација је нарасла на око 750.000 и ускоро би могла да престигне јеврејску.
Економски успех Мамданија и подела у јеврејској заједници
Иако је њујоршка муслиманска популација знатно порасла, Мамданијева најважнија изборна база су високообразовани професионалци са умереним платама, које привлаче његова обећања да ће учинити град приступачнијим кроз замрзавање станарина, више минималне зараде и бесплатно старање о деци. Високи трошкови живота у Њујорку (грађани троше преко 40% прихода на кирију) одговарају Мамданијевим економским позицијама. Међутим, његов успон је довео до подела унутар јеврејске заједнице. Рабин Косгроув наглашава да „постоји више од једног јеврејског Њујорка“, што одражава разлике између богате јеврејске елите и млађе, либералније или средње класе. Заговорници Израела оптужују јеврејске присталице Мамданија да су „само Јевреји по имену“, док Мамданијеви подржаваоци про-Израелце називају „ционистима“ као увредом.
Страх од европског сценарија и јеврејски егзодус
Многи њујоршки Јевреји страхују да би Мамданијев избор могао да убрза раст антисемитизма, претварајући њихов град у сценарио који већ виђају у Европи. Наводе примере пораста антисемитизма у Европи, укључујући и насиље у Амстердаму, где су напади на јеврејске становнике упоређени са нацистичким погромима. Јеврејски политички консултант Хенк Шајнкопф је изјавио да се потврђује теза да се „сваки галут (место прогонства) завршава трагедијом“. Зато заједнички лидери страхују од јеврејског бега из града – ка предграђима или даље, према Флориди, Даласу или Атланти, где јеврејске заједнице брзо расту.
Повратак традиционализму као одговор
Као одговор на промене у граду и растућу политичку несигурност, све већи број америчких Јевреја почиње да озбиљније схвата своју веру, што погодује конзервативнијим гранама. Скоро две трећине јеврејске деце у Њујорку сада одраста као ортодоксна. Хабад, најистакнутији традиционалистички јеврејски покрет, доживљава процват, градећи нове синагоге широм града, док се либералне затварају. Рабин Моти Селигсон из Хабада сматра да приврженост Јеврејству мора да замени „религију Бршљан лиге“. Ипак, традиционално либерални јеврејски естаблишмент, попут чланова клуба „Хармони“, ослања се на своје вековно наслеђе и огромне финансијске ресурсе уложене у град, верујући да ће „пребродити олују“ све док Мамданијеви социјалистички снови не посустану пред реалношћу.
0 Коментари