Плиме као кључ за настанак Сумера
Нова студија коју је предводио Ливиу Ђосан сугерише да успон Сумера, колевке цивилизације, није био резултат само река већ и плиме. Истраживачи верују да је дневно опадање и пораст Персијског залива стварало идеалне услове за пољопривреду у јужној Месопотамији, која се налазила између река Тигар и Еуфрат. Ово плодно земљиште подржало је раст Урука, Ура и Лагаша, центара трговине, религије и управе, пре око 5.000 година. До сада се сматрало да су ови градови напредовали искључиво захваљујући иригацији из река, али ново истраживање указује на другачији извор: ритмично подизање и спуштање мора.
Древна плима и природна иригација
Ђосанов тим је комбиновао сателитске снимке, геолошке узорке и археолошке доказе из древног града Лагаша, откривајући да се древни Сумер некада граничио са огромним плимним заливом на врху Персијског залива. Како се ниво мора подигао након последњег Леденог доба, плиме су досезале дубоко у унутрашњост (до 200 км), претварајући низије у плодна мочварна подручја. Око 7.000 година пре нове ере, ови природни токови су два пута дневно доносили свежу речну воду преко делте, наводњавајући усеве без потребе за сложеним системима канала. Ово је обезбедило стабилно снабдевање водом неопходно за рану пољопривреду.
Прелазак са плиме на канале
Током векова, како су се нагомилавали седименти у делти, а море се постепено повлачило, досег плиме се скратио. Отприлике пре 5.000 година, подручје које је некада доживљавало редовно плимно плављење постало је унутрашње пољопривредно земљиште. Да би одржали своје растуће популације, Сумерци су били приморани да почну са изградњом канала и насипа, чиме су пионирски увели велико иригационо инжењерство које ће дефинисати месопотамску цивилизацију.
Еколошки притисак и рађање државе
Студија повезује ову еколошку промену са друштвеном трансформацијом која је уследила. Када је природни плимни систем избледео, људи су морали сами да управљају водом. То је захтевало координацију, рад и вођство, што су услови који су, према Ђосану, можда довели до првих облика владе и организованих држава. Пропадање плиме могло је бити еколошки подстицај за рођење држава, што је довело до успона монументалне архитектуре, централизоване владавине и најранијих писаних записа на свету.
Ново разумевање Сумера и митова
Ово откриће доводи у питање досадашње претпоставке да је само технологија наводњавања омогућила рану месопотамску цивилизацију, сугеришући да је природа поставила сцену. Студија показује да је Сумер настао у динамичном обалном окружењу где су реке, плиме и делте интегрисани. Истраживачи такође сугеришу да сумерски мит о богу Енкију, који је раздвојио „слатке“ и „горопадне“ воде, можда одражава културно памћење некадашњег плимног пејзажа региона.
0 Коментари