Упозорења о монополизацији јавних институција
Хришћански лидери у Чаду упозоравају на све већу монополизацију јавних институција од стране ислама, што виде као део ширег обрасца растућег притиска на хришћанство у овој централноафричкој нацији. Чад је верски разнолика држава са око 19 милиона становника, од којих је отприлике 55% муслимана и 40-45% хришћана. У отвореном писму председнику Махамату Идрису Дебију Итну, Унија хришћанских руководилаца Чада жалила се да се та разноликост све мање одражава у јавном животу. Они су упозорили на „све већи отисак једне верске деноминације у институцијама Републике“, наводећи изградњу џамија у јавним институцијама, повећано учешће владе у организацији годишњег хаџа и ограничавање званичних говора само на муслиманске верске празнике.
Нарушавање секуларизма и напади на цркву
Потписници писма, укључујући и представнике католичких и других хришћанских организација, тврде да све већа доминација ислама у јавном животу подрива члан 1. Устава Чада, који гарантује секуларизам као основни принцип државе. Писмо такође истиче деценије напада на лидере Католичке цркве и црквене симболе, који се често дешавају „уз индиферентност власти“. Као пример наведен је напад снага безбедности 2021. године на католичку парохију Блаженог Исидора Бакање у Нџамени, током којег је оскрнављена имовина, а свештеник вербално узнемираван. Хришћански руководиоци жале због „постепеног брисања хришћана из јавне сфере“, истичући да се ретко именују на руководеће положаје и да трпе дискриминацију у трговини, приступу земљишту и додели јавних уговора.
Контроверза око „Пасторалног кода“ и дискриминација
Један од главних предмета приговора је нацрт владиног плана за регулисање пољопривредне делатности, назван „Пасторални код“. Хришћански руководиоци описали су овај закон као „опасан план“ који прети националном јединству и хришћанству. Они тврде да он „институционализује географско и идентитетско раздвајање између фармера и сточара“. Бискупи земље су нацрт назвали „сељакоубиство“, инсистирајући на томе да ће нанети штету фармерима, који су углавном хришћани и чине око 80% радне снаге. Такође, извршни органи цркве критиковали су владу за двоструке стандарде у управљању међузаједничким сукобима, тврдећи да власти брзо реагују када су у питању муслиманске заједнице на северу, док је реакција спора или изостаје код сукоба у којима учествују хришћанске заједнице на југу.
Претња џихадистичких група и прогон
У позадини ових тензија је све већи осећај да су хришћани и хришћанство под нападом у Чаду, што документују и разне посматрачке групе. Један од главних фактора је близина Чада земљама које се боре са радикалним џихадистичким групама. Раст терористичке групе Боко Харам у суседним нацијама и њен циљ да уништи хришћанство широм Сахела у корист исламског калифата представља сталну претњу за хришћане у Чаду. Према организацији Open Doors, посебно су рањиви преобраћеници у хришћанство из ислама, као и хришћани који живе у областима где су напади Боко Харама учестали.
Захтеви за обнову поверења и секуларизма
Извршни органи Римокатоличке цркве упутили су девет препорука председнику Чада. Оне укључују ревизију верске заступљености у администрацији, строгу верску неутралност државе, успостављање независне националне комисије за поштовање секуларизма, гарантовање сигурности богослужбених места и програм помирења. Инсистирали су на потреби обнављања поверења између грађана и институција, уз поруку председнику: „Историја ће памтити да ли је председник био човек помирења или човек ћутања. Нека наша земља остане заједнички простор за све, без верског фаворизовања.“
0 Коментари