Senatusconsultum de Bacchanalibus (186 п. н. е.)

Сенатска одлука о баханалијама: историјски контекст

Senatusconsultum de Bacchanalibus је декрет римског Сената издат 186. године пре Христа, чији је циљ био сузбијање баханалија, односно тајних обреда у част бога Баха (Диониса). Бронзана плоча са текстом едикта случајно је пронађена 1640. године у јужној Италији. Иако се дуго веровало да је плоча оригинални документ, данас се зна да је то копија намењена локалним властима. Овај декрет је најзначајнији извор о организовању бахијских култова, њиховим друштвима и местима окупљања у јужној Италији.

Ливијев приказ и оптужбе против култа

Историчар Тит Ливије у свом делу „Историја Рима“ описује баханалије као тајна окупљања развратних и насилних људи, који су се бавили убиствима, тровањима и субверзијом државе. Према Ливију, они су организовали „тајну заверу“ (intestina coniuratio) и сматрани су државним непријатељима, који су угрожавали безбедност Римске републике. Када је завера откривена, конзули Спурије Постумије Албин и Квинт Марције Филип спровели су истрагу и извршили егзекуцију вођа завере. Упркос репресији, бахијски култ је наставио да постоји у Италији још дуго.

Политичка позадина и регулација обреда

Римски Сенат је био амбивалентан према бахијском култу. Део обреда је био дозвољен, али су одређени аспекти, посебно они повезани са конзумацијом вина и губљењем контроле, сматрани претњом по грађанске дужности и државу (res publica). Немогућност Сената да ограничи утицај страних ритуала довела је до тога да се верски феномен претвори у политички проблем, што је послужило као легитимизација за репресивне мере.

Сукоб римских политичких фракција

Догађаји из 186. године пре Христа одиграли су се у контексту политичке борбе између Марка Порција Катона Старијег, који је био противник грчког утицаја, и Сципиона Африканца, који је био познат као „филхелен“. Катон је грчки утицај сматрао главним узрочником искварености римског друштва. Забрана баханалија била је само један од примера победе конзервативног става у 2. веку пре Христа, што се огледало и у другим правним акцијама против грчких филозофа.

Наслеђе и утицај на друштво

Упркос строгим забранама, баханалије и други култови су опстали, а сенатски декрет и Ливијев извештај представљају примарне изворе о њиховој раширености у Италији, посебно у области Магна Греција (Велика Грчка) на југу полуострва. Ова епизода у римској историји показује како су се римске власти носиле са ширењем страних верских пракси, покушавајући да их прилагоде или сузбију у складу са својим политичким и друштвеним интересима.