Почетак Трећег рата дијадоха и успон Антигона Монофталмоса
Мир из 311. године пре Христа, којим је окончан Трећи рат дијадоха, поставио је нове услове. Касандар је признат као сатрап Европе, Лизимах је задржао Тракију, Птолемеј Египат, а Антигон I Монофталмос („Једнооки“) читаву Азију. У складу са договором, сви градови у Грчкој су добили аутономију, а Антигон се представио као заштитник грчких слобода, укидајући им војне обавезе и порезе. Међутим, мир није дуго трајао. Након што је Касандар убио младог Александра IV и његову мајку Роксану, дијадоси су могли да се прогласе краљевима.
Атинска кампања Деметрија Полиоркета
Птолемеј је започео ширење своје територије на Егејско море и Кипар, па је у одговор на то Антигон послао свог сина Деметрија I Полиоркета („Опсађивач“) са флотом од 250 бродова ка Атини. У зиму 308/307. године пре Христа, Деметрије је искористио збуњеност Атињана и заузео луку Пиреј. Издао је проглас о враћању слободе и демократске власти, а потом је заузео Мегару и разрушио тврђаву у Мунихији. Ови потези су натерали Атињане да га признају као победника и ослободиоца, што је довело до свргавања Деметрија Фалерског и обнове демократског уређења.
Деметрије и Антигон као добротвори и спаситељи
Због својих дела, Деметрије је добио титулу „добротвора“ (evergetes), што га је ставило у ранг са полубоговима попут Херакла. Убрзо након тога, добио је и титулу „спаситеља“ (soter). Ова почаст је додељена и његовом оцу Антигону, што је довело до успостављања новог култа у Атини. Атињани су подигли олтар посвећен њима као „боговима-спаситељима“ и увели годишње игре са драмским и музичким такмичењима, процесијама и жртвама. Култ је престао да постоји 288. године пре Христа, када се Деметрије морао повући из Македоније и када су се Атињани побунили против њега.
Божанске почасти и култови
Култ Деметрија и Антигона успостављен је и у другим грчким градовима, укључујући Сикион, Самос и Еубеју. У част Деметрија, град Сикион је преименован у Деметријас, а на острву Делос су се одржавале игре (Деметрија). У Атини су створена и два нова племена – Антигонис и Деметријас – чији је главни задатак био одржавање игара. Атињани су такође подигли статуе Антигона и Деметрија у кочијама, поред статуа Хармодија и Аристогеитона, симбола демократије. Поред тога, одлучено је да се ликови Антигона и Деметрија уткају у пеплос (свету одору) богиње Атине, што је представљало највећу почаст.
Симболички значај почасти
Почасти које су добили Деметрије и Антигон биле су дубоко симболичне. Подизање статуа поред Тираноубица, додавање њихових ликова на Атинину свету одећу и увођење нових племена, све то указује на настојање Атињана да интегришу ове владаре у своју историју и верске традиције, дајући им статус божанских ослободилаца. Ове почасти нису само одражавале захвалност за ослобађање од Касандра, већ су и служиле као политичко средство за учвршћивање савеза са Антигоновим царством. На тај начин, Атињани су показали да су спремни да признају владаре као богове у замену за очување своје слободе и демократије.
0 Коментари