Серапис, бог кога је измислио Птоломеј I (3. век пре нове ере)

Настанак и симболика бога Сераписа

Серапис је јединствен пример божанства које је настало циљаним спајањем различитих верских традиција. Његов култ је успостављен за време владавине Птолемеја I Сотера у Египту, након освајања Александра Великог. Птолемеј је желео да створи божанство прихватљиво и за Грке и за Египћане, како би се ојачала друштвена кохезија. Име Серапис је настало скраћивањем имена египатских божанстава Озириса и Аписа (светог бика). Серапис је такође преузео неке одлике египатског божанства Агатодемона, добротворног демона у облику змије, и на крају је постао заштитник града Александрије.

Синкретизам и вишеструке улоге

Нови бог Серапис је био интерпретиран кроз већ постојећа грчка божанства. Као бог подземног света, изједначаван је са Плутоном (Хадом), а због исцелитељских моћи са Асклепијем. Као наследник Озириса, он је био бог плодности, повезан са годишњим циклусом Нила и египатским благостањем. Његова вишеструкост помогла је да задовољи политичко-верске несигурности хеленистичког периода. Био је бог свега – свуда присутан, господар производње, заштитник монархије и спаситељ обичног човека.

Изглед и култ

Серапис је обично представљан са главом попут Зевса, а на глави је носио калатос, посуду у облику цилиндра која је симболизовала обиље и плодност. Упркос различитим приказима, ова иконографија представља хеленистичку замену за египатске симболе Озириса. Иако је култ Сераписа често повезан са култом Изиде, њих двоје су се често појављивали одвојено. Њихова најважнија заједничка улога била је заштита помораца.

Посете и ритуали

Због недостатка доказа, тешко је реконструисати специфичне ритуале култа Сераписа. Међутим, оно што је било карактеристично за овај култ јесу ноћне посете божанства, најчешће у сновима. Током тих посета, Серапис је тражио изградњу новог храма или израду нове статуе. На пример, Плутарх је објаснио да је Птолемеј I Сотер у сну добио наредбу да подигне статуу овом богу.

Симболички капитал и опстанак култа

Способност Сераписа да се прилагоди и уклопи у различите верске традиције дала му је велики „симболички капитал“. Као бог који је обухватао многе функције, од заштите царства до старања о загробном животу, Серапис је успео да опстане и прошири се широм хеленистичког и римског света. Његов култ је утицао на развој религиозних веровања у античком свету, показујући како се вера и политика могу искористити за стварање новог божанства.