Антисемитизам

Појам и историјски развој

Антисемитизам је појам релативно скорог датума, настао крајем 19. века, као назив за политички покрет који је Јевреје сматрао страним елементом у европским друштвима. Иако се данас користи као свеобухватни термин за све облике антијеврејског става, историја показује да су се ови ставови мењали и прилагођавали кроз векове. У антици, напетости су биле углавном политичке, као што се види из бруталног угушивања јеврејских устанака од стране Римљана. Међутим, у грчко-римском свету Јевреји су били релативно толерисани, иако је њихов строги монотеизам често изазивао сумњу.

Хришћански и средњовековни корени предрасуда

Са успоном хришћанства, антијеврејски ставови постају интензивнији и дуготрајнији. Јеванђеља су Јевреје приказала као главне противнике Исуса Христа и одговорне за Његово распеће. Оваква тумачења су постала део хришћанске теологије. У средњем веку, Јевреји су били оптуживани за разна злодела, попут ритуалних убистава хришћанске деце, тровања бунара током куге и скрнављења просфоре. Ове лажне оптужбе су довеле до масовних прогона и погрома.

Протестантска реформација и Просветитељство

Протестантска реформација, коју је предводио Мартин Лутер, у почетку је обећавала бољи однос према Јеврејима. Међутим, након што су одбили да се преобрате, Лутер је постао оштар критичар, позивајући на уништавање синагога и прогон. Иако није увео нове антијеврејске идеје, он је појачао већ постојеће стереотипе. Слично томе, Просветитељство, иако је заговарало разум и толеранцију, није било имуно на антијеврејске предрасуде. Филозофи попут Волтера су видели јудаизам као извор „болести“ и одржавали старе стереотипе о Јеврејима као штетним елементима друштва.

Настанак модерног, расног антисемитизма

У 19. и 20. веку, са развојем национализма, Јевреји су доживљавани као страни елемент у новонасталим националним државама. Стари стереотипи о јеврејској завери су оживели, посебно кроз дело „Протоколи сионских старешина“. У овом периоду настао је и нови, расистички антисемитизам, који је тврдио да је јеврејска „раса“ инхерентно различита и опасна. Ова идеологија, коју је Адолф Хитлер учинио темељем своје политике, на крају је довела до Холокауста.

Антисемитизам у савременом добу

Након Другог светског рата, ужаси Холокауста натерали су друштво да се суочи са коренима антисемитизма. Многе хришћанске конфесије су настојале да уклоне антијеврејске елементе из свог учења. Међутим, стварање државе Израел у претежно исламском окружењу донело је нове сукобе. Данас, антијеврејски сентименти се понекад преклапају са критикама израелске политике према Палестинцима, док други виде оживљавање традиционалних мотива. Упркос променама, антијеврејски ставови кроз историју често понављају исте мотиве, што је последица јединственог положаја Јевреја као мањине у различитим друштвима.