Амос

Историјски контекст и позадина

Амос је први класични пророк чије су речи сачуване у писаном облику, у Књизи пророка Амоса. За разлику од ранијих пророка, који су се обраћали појединцима, Амос је своје поруке упућивао широј публици, углавном владарима и друштвеној елити. Он је пророковао током владавине Јеровоама II (око 787/6–747/6. године пре нове ере), у периоду политичке стабилности и економског просперитета. Међутим, ово благостање створило је велике социјалне тензије, јер је богата елита живела у луксузу, док су мали пољопривредници и сиромашни трпели све већу друштвену неправду и угњетавање. Амосов протест и позив на правду проистекли су управо из ових социјалних неједнакости.

Амосова порука: правда и религијска искреност

Амосова критика није била усмерена само на друштвену неправду, већ и на религијску праксу. Он је веровао да верске праксе елите одражавају њихову друштвену неправду, називајући њихово верско понашање бесмисленим. Иако је оштро критиковао култ и ритуале, Амос није у потпуности одбацивао култ, већ је позивао на његово прочишћење. Сматрао је да верски центри попут Ветиља и Гилгала не би требало да функционишу као Божји храмови јер су њихови поклоници показали своју неискреност кроз тежњу ка луксузу и задовољствима. По њему, свакодневна дела и социјална правда били су неодвојиви од култа и требало је да буду у центру Божјих захтева.

Дан Господњи и пророчко искуство

Амос је напао уобичајено веровање да је Божја функција само да спасава свој народ. Он је поручио да ће „дан Господњи бити тама, а не светлост“ (Амос 5:18–20), и да ће то бити дан казне, а не спасења. Ову казну повезао је са друштвеним злочинима и кварењем у верским ритуалима. Амос се ослањао на свете традиције Израела, користећи их као доказ Божјег ангажовања, али је наглашавао да то ангажовање зависи од социјалног и моралног понашања народа. Његово пророчанско искуство, у коме је видео Бога како стоји крај олтара (Амос 9:1), симболизује његов став да се Бог открива у свом храму, али захтева искреност од својих верника.

Позадина и стил

Амос се у свом аутобиографском запису помиње као узгајивач дивљих смокава, занат који је захтевао путовања. Његова путовања су вероватно допринела његовом широком образовању и дубоком познавању светских прилика. Социолошки, Амос је био пророк који је дошао са периферије, из руралног села Текоа, да би проповедао против великих градских центара попут Самарије, који су били центри просперитета и социјалних промена. Његов књижевни стил је веома развијен иако је био први писани пророк. Користио је разне пророчке форме говора, елементе мудросне литературе, реторичка питања и фигуративни језик, попут поређења.

Структура и редакција књиге

Књига пророка Амоса подељена је на четири дела: уводи, говори, визије и пророчанство спасења. Научници се данас слажу да је Књига Амоса имала дугу и комплексну историју редакције. Док је Амос вероватно написао централне делове, каснији уредници су додавали материјал у складу са променом политичких и теолошких околности. На пример, пророчанство о спасењу на крају књиге сматра се каснијим додатком, јер се фокусира на Давидову кућу уместо на северно краљевство. Такође, химне, пророчанства против других народа и биографија Амоса су, према неким теоријама, додате касније како би се књига прилагодила новим генерацијама и њиховим потребама.