Нестанак Чистилишта и његова дематеријализација
Чистилиште (латински: purgatorium), есхатолошки концепт римокатоличке цркве, место где се душе чисте од греха пре уласка у Рај, готово је нестало из јавног дискурса. Током последњих деценија, црква се дистанцирала од схватања Чистилишта као конкретног места, описујући га пре као "стање постојања" или "процес трансформације". Ова „спиритуализација“ или „дематеријализација“ доктрине, како је називају историчари религије, допринела је њеном опадању. Чини се да је данашњем секуларном друштву тешко да прихвати буквално схватање Чистилишта као физичког места са ватром.
Двосмисленост и недостатак списа
Идеја о међустању после смрти постоји у многим религијама, као што су бардо у будизму или шеол у јудаизму. Међутим, Чистилиште се издваја по својој двосмислености, која потиче из недостатка библијских доказа за његово постојање. Већина теолошке аргументације заснива се на тумачењу једног стиха из Прве посланице Светог апостола Павла Коринћанима. Идеја се развила из потребе да се објасни како се душе, које нису потпуно чисте, могу очистити пре уласка у Рај.
Материјализација Чистилишта и улога љубави
Упркос теолошким дебатама, Чистилиште је за многе вернике током векова било конкретно и физичко место. Ова материјализација омогућила је верницима да се повежу са својим покојницима кроз молитве и дела. У Напуљу, ова веза је посебно изражена кроз култ душа у Чистилишту, где верници усвајају анонимне лобање и негују их, верујући да ће тако помоћи душама својих вољених. У срцу овог феномена је љубав, која не престаје смрћу. За вернике, молитве за мртве нису узалудне, већ представљају наставак заједничког друштвеног живота и узајамне помоћи између живих и мртвих.
„Врата“ Чистилишта на Земљи
Веровање да је Чистилиште физичко место манифестовало се и у поистовећивању одређених географских локација са његовим „вратима“. Вулкан Етна на Сицилији, са својом лавом и громогласним звуком, сматрао се местом уништења, али и прочишћења и поновног рађања, што се огледа у култу Мадоне од Скијаре. Слично томе, Светилиште Светог Патрика на језеру Дерг у Ирској, које се назива „чистилиштем“, привлачило је ходочаснике који су веровали да ће их боравак на том месту очистити од греха.
Чистилиште и модерно доба
Опадање вере у Чистилиште паралелно је са све већом популарношћу кремације. За неке људе, као што је столар Пепе из Напуља, кремација уништава везу између живих и мртвих, јер „где бисте ишли да се молите за свог мртваца?“ Уклањањем физичког тела и места за молитву, слаби и веза са покојником. Ипак, иако Чистилиште можда нестаје као доктрина, његово наслеђе, изграђено на дубокој љубави и међусобној бризи између живих и мртвих, још увек има вредност и у секуларном добу.
0 Коментари