Религиозна осетљивост и политички сукоб у светилишту Хазратбал у Џамуу и Кашмиру

Симбол идентитета и политички сукоб

Недавна контроверза у Џамуу и Кашмиру, која се односи на постављање гранитне плоче са индијским националним амблемом у светилишту Хазратбал, показује колико су испреплетени религија, идентитет и политика. Хазратбал је свето место за муслимане, јер се у њему чува реликвија за коју се верује да је влас пророка Мухамеда. Свака промена, било физичка или симболична, у вези са светилиштем, носи са собом политички значај који превазилази административни контекст. Мештани су постављање амблема доживели као покушај државе да потчини свето муслиманско место, што је изазвало гнев и оштећење плоче.

Политичке реакције и оптужбе

Инцидент је довео до оштрих политичких реакција. Мехбуба Муфти, председница Народне демократске партије (ПДП), захтевала је покретање поступка против шефа Вакуф одбора, Даракшана Андрабија, који је високи званичник владајуће партије Бхаратија Џаната (БЈП). Муфтијева је овај чин оценила као намерну увреду верских осећања. Чак је и Омар Абдулах, бивши главни министар, који важи за умереног политичара, осудио овај потез и затражио јавно извињење. Ово показује да ни једна странка не може да остане равнодушна на покушаје угрожавања верских институција.

Тумачење догађаја од стране БЈП-а

За БЈП, инцидент представља другачији изазов. Лидери странке су оштећење националног амблема назвали „терористичким чином“. Овим ставом покушавају да скрену пажњу са разлога постављања амблема и да контроверзу преформулишу у питање јавне безбедности. Ово одражава начин на који се симболички догађаји у Џамуу и Кашмиру често претварају у питања сигурности, а не у изразе незадовољства.

Историјски и културни контекст

Овај догађај открива колико су симболична политика и свакодневна управа дубоко испреплетене у Џамуу и Кашмиру. Мере које би у другим крајевима Индије биле рутинске, као што је постављање националног амблема, у Кашмиру се тумаче кроз призму деценија сукоба и отуђености, посебно након укидања члана 370 Устава Индије 2019. године, којим је држава добила посебан аутономни статус. За локално становништво, потези власти нису само административни, већ идеолошки, и често се виде као део шире стратегије културне асимилације.

Последице и препоруке

Контроверза око плоче у Хазратбалу наглашава да помирење у региону не може да се постигне само правним и безбедносним мерама. Потребна је изузетна пажња према симболима, верској баштини и културној осетљивости. Сваки покушај да се државни симболи наметну у светим муслиманским просторима вероватно ће изазвати негативне реакције. За креаторе политике, овај инцидент је подсетник да је за трајни мир потребан дијалог са верским и друштвеним лидерима и разумевање како и најмање одлуке могу да утичу на идентитет и осећај припадности.

Светиште Хазратбал у Шринагару, на савезној територији Џаму и Кашмир, Индија.