Истраживање и статистички подаци
Истраживање спроведено у Кини обухватило је 1.324 од 2.846 округа, а подаци су прикупљени из 5.125 будистичких и 1.420 таоистичких храмова. Циљ је био да се утврди да ли су храмови играли улогу у очувању древних стабала. Резултати показују да је у храмовима забележено 46.966 стабала старијих од сто година. Густина древних стабала унутар храмова је 7.000 пута већа него ван њих, што потврђује да су храмови значајна уточишта за очување старих стабала.
Улога храмова у очувању врста
Храмови које су научници истраживали чувају 5.989 древних стабала из 61 од 130 врста које се налазе на Кинеској црвеној листи биодиверзитета, а које преживљавају у подручјима настањеним људима. Неке од тих врста, попут Carpinus putoensis и Firmiana major, могу се наћи једино на подручју храмова. То показује да су храмови не само заштитили ретке врсте, већ су их и спасили од изумирања. Најстарија стабла пронађена у храмовима стара су и до две хиљаде година, што сугерише да су нека од њих била старија и од самих храмова.
Веза између религије и дрвећа
Заштита древних стабала у храмовима произилази из значаја који дрвеће има у будистичкој и таоистичкој култури. У будистичким списима, „пет стабала и шест цветова“ су посебно важни и треба их садити у храмовима. У кинеској традиционалној култури, врсте попут чемпреса и клеке симболизују дуговечност и верује се да терају зло. Захваљујући томе, многе природне шуме и древна стабла су нестали током миленијума сече, али су она која су штићена од стране храмова преживела.
Ширење врста изван природних станишта
Занимљиво је да су неке врсте, попут гинкоа (Ginkgo biloba), уз помоћ будистичке културе проширене изван својих природних станишта. Након леденог доба, гинко је био ограничен на само неколико подручја у Кини, али се данас може наћи у будистичким храмовима широм земље, са многим стаблима старијим од хиљаду година. Ово сугерише да је долазак будизма у Кину пре две хиљаде година допринео ширењу ових врста. Истраживачи су пронашли преко 20 других врста које расту изван својих природних станишта, што доказује да су верске заједнице играле активну улогу у пропагирању и ширењу биљних врста.
Култура као средство очувања
Откриће велике разноврсности древних стабала у храмовима (534 врсте) показује да културне и верске праксе могу имати значајну улогу у заштити биодиверзитета. Културно заштићен биодиверзитет је веома отпоран и може да опстане вековима, чак и у временима интензивног економског развоја. Познавање и примена традиционалних еколошких знања, која су део ових културних пракси, може бити кључно за испуњавање будућих циљева у очувању природе и изградњу еколошке цивилизације.
0 Коментари