Забрана ношења никаба и полицијске акције
У Киргистану је на снази закон којим се забрањује ношење никаба на јавним местима и у државним установама, иако закон не користи експлицитно тај назив. Закон, који је потписао председник Садир Жапаров, забрањује одећу која онемогућава идентификацију особе. Као резултат тога, полиција је спровела акције у јужном региону Ош и југозападном региону Џалал-Абат. Током тих рација, полиција је зауставила стотине жена које су носиле никаб. Најмање 29 жена је кажњено са по 20.000 сома (око 200 евра) због кршења ове забране.
Ширење свести о забрани
Спровођење закона није се ограничило само на изрицање казни. Власти су покренуле кампању за подизање свести о забрани, која укључује поделу летака, организовање састанака са грађанима и приказивање видео-клипова на јавним екранима. Наведено је да су полицијски службеници, укључујући и женске полицајце, учествовали у овим активностима како би објаснили нови закон. Највеће акције одвијају се у провинцијама Ош и Џалал-Абат, где је никаб постао посебно популаран у последњој деценији.
Разлике између никаба и хиџаба
Закон који је усвојен у Киргистану не забрањује хиџаб, исламску мараму која покрива косу и врат, али оставља лице видљивим. Киргистан се у том погледу разликује од других централноазијских држава, које су забраниле и ношење хиџаба у школама и на радним местима. У Киргистану је ношење хиџаба дозвољено у школама и владиним канцеларијама. Киргистанска муслиманска духовна управа такође подржава став владе, наводећи да је хиџаб обавезан за муслиманке, док никаб није.
Дебата о никабу
Популаризација никаба у Киргистану изазвала је забринутост међу политичарима и јавним личностима. Једни тврде да он представља безбедносну претњу, док други сматрају да ношење никаба није део традиционалне киргиске културе. Дебата о месту никаба у друштву траје више од једне деценије. С друге стране, критичари забране сматрају да она угрожава слободу избора жена и да их додатно отуђује.
Развој изазова и будућност
Кампања за спровођење забране ношења никаба је у почетним фазама и усмерена је на подизање свести. Међутим, с обзиром на то да је 29 жена већ кажњено, овај потез представља значајан корак ка строжој примени закона. Иако је закон наишао на подршку државних институција и духовних органа, његова примена ће вероватно наставити да изазива тензије у друштву. Како ће се овај проблем развијати, остаје да се види, али јасно је да представља део шире расправе о верским слободама и националном идентитету у Киргистану.
0 Коментари