Најстрожи аскетизам столпника
Светитељи столпници (стилити) представљају један од најектремнијих облика аскетизма у раном хришћанству. Живели су на врху стубова, одајући се строгом физичком и духовном самоодрицању како би се приближили Богу. Ову праксу започео је свети Симеон Столпник Старији, који је живео у 5. веку на подручју данашње Сирије. Он је својим животом инспирисао многе следбенике, међу којима је најпознатији свети Симеон Столпник Млађи. Овај облик аскетизма није био ограничен само на хришћанство; сличне праксе постојале су и у другим религијама, попут хиндуизма, као начин постизања више свести кроз строгу дисциплину.
Живот и подвиг Светог Симеона Столпника
Свети Симеон Столпник Старији рођен је око 390. године у Сису, главном граду Јерменског краљевства Киликије. Већ у раној младости показао је велику ревност за хришћанство, ушавши у манастир пре шеснаесте године. Његов екстремни аскетизам, који је укључивао пост без хране и воде током целог Васкршњег поста, изазвао је неразумевање међу братијом, због чега је напустио манастир. У потрази за миром и изолацијом од људи, живео је прво у пећини, а затим се попео на стуб. Његов последњи стуб био је висок преко петнаест метара, на коме је провео 37 година. Док је био на стубу, мали дечаци из оближњег села доносили су му храну. Упркос његовој жељи за самоћом, његова репутација светог човека привукла је масе људи, па је сваког поподнева разговарао са посетиоцима, давао савете и писао писма својим ученицима.
Однос са светом и црквеним ауторитетима
Иако је живео у екстремној изолацији, Свети Симеон није био потпуно одвојен од света. Његова побожност и мудрост привукле су пажњу не само обичних верника, већ и високих црквених и државних великодостојника. Византијски цар Теодосије II и његова супруга Евдокија изузетно су га поштовали и тражили су његове савете, а цар Лав I је такође поштовао његове поруке. Патријарх Антиохије, Домнин II, чак је служио Свету литургију на његовом стубу. Како би га заштитили од гомиле, око подножја стуба подигнут је двоструки зид. Занимљиво је да ни његова мајка није смела да уђе у ограђени простор, на шта јој је он поручио да ће се видети у загробном животу. Након њене смрти, затражио је да јој се ковчег донесе до подножја стуба, што је приказано на многим иконама.
Постхумно поштовање и наслеђе
Свети Симеон Столпник умро је 2. септембра 459. године, након што је скоро четири деценије провео на стубу. Његово тело пронашао је ученик, и даље у погнутом положају за молитву. Опело је служио патријарх Антиохије, а сахрањен је недалеко од свог стуба. Његове мошти су касније постале предмет спорења између Антиохије и Цариграда, а највећи део је остављен у Антиохији као заштита града. На месту његовог подвига, у близини данашњег Алепа у Сирији, подигнута је огромна грађевина, позната као Калат Семан (Симеонова тврђава). Рушевине овог комплекса, изграђеног у облику крста око стуба, могу се посетити и данас, иако је 2016. године стуб погођен пројектилом.
Утицај на уметност и културу
Живот Светог Симеона Столпника инспирисао је бројна уметничка дела кроз историју. Поред биографских списа који су настали још за његовог живота, његов подвиг је био тема песама, филмова и других уметничких дела. На пример, песник Алфред Тенисон написао је 1842. године поему "Свети Симеон Столпник". Његова прича је такође обрађена у филмовима као што су "Симеон из пустиње" из 1965. и "Столпник: питање вере", документарни филм. Ове адаптације показују трајни утицај Симеоновог екстремног аскетизма и његове посвећености Богу на западну културу, али и подстичу питања о вери, смислу и границама људске издржљивости.
0 Коментари