Ирски монах и сукоб цивилизација у Рангуну
На празник пуног Месеца 2. марта 1901. године у Рангуну (данашњи Јангон) у Бурми, на највећем будистичком месту ходочашћа, позлаћеној пагоди Шведагон, одиграо се чин дубоке грађанске непослушности. Обријани будистички монах, У Дамалока (U Dhammaloka), изашао је пред колонијалног полицајца у служби Британског царства и наредио му да скине ципеле. Овај чин, који је одјекнуо кроз окупљену масу, није био само изазов једном појединцу; он је директно циљао на моћ царства чија је власт зависила од појачавања расних и културних хијерархија. У Азији, обућа се сматра нечистом и забрањена је у светим просторима, док је за европске колонизаторе одбијање да скину ципеле било симбол супериорности и одржавања империјалне „линије боје“. Монах је поставио питање да ли Царство заиста поштује верску осетљивост Бурмана, указујући на контрадикцију у званичној британској политици која је прокламовала верску неутралност док је активно подржавала хришћански мисионарски рад.
Мистерија У Дамалоке. Од Даблина до будизма
Монах који је покренуо „питање ципела“, које је постало сабирна тачка бурманског антиколонијализма током наредне две деценије, био је Лоренс Керол (Laurence Carroll), рођен 1856. године у Бутерстауну код Даблина. Као најмлађе од шесторо деце, напустио је школу око 13. године и емигрирао у Ливерпул. Његов живот је био авантуристичко путовање које је прешло најмање 12 земаља: од рада на карго бродовима дуж источне обале САД, преко лутања као „хобо“ (радник мигрант) шинама, до докова Сан Франциска. Током ових путовања, Керол је усвојио антирасизам и радикалне идеје касног 19. века, одбацујући тренд међу ирским мигрантима да учвршћују своју позицију на рачун других раса. Након што је преко Пацифика стигао до Рангуна, 1900. године се заредио за будистичког монаха у великој церемонији коју је спонзорисао кинески будиста, чиме је постао У Дамалока.
Глобална антиколонијална славна личност и друштвени реформатор
Током својих 14 година као монах-активиста, У Дамалока је постао антиколонијална славна личност широм Азије, активан у земљама које данас зовемо Шри Ланка, Индија, Бангладеш, Бурма, Малезија, Сингапур, Тајланд, Јапан, Аустралија, а можда и Кина, Непал и Камбоџа. Хиљаде људи путовале би да га чују како говори у удаљеним местима. Постао је изузетно популаран због своје спремности да се суочи са колонијалним неправдама, као што су киднаповање младића и жена ради робовског рада или корупција у високим круговима. Посебно је био гласан против колонијалних званичника који су напуштали своје „домаће супруге“ и децу по повратку у Енглеску. Његово деловање није било изоловано; он је био драматични „предводник“ ефикасних азијских мрежа које су укључивале шриланканске будисте, индијске радикале, кинеску и тавојску (етничка мањина) дијаспору, и јапанске будистичке модернизаторе, претварајући антиколонијални отпор из активности елите у масовну народну борбу.
Суђење за побуну и све-етнички савез
Својом мантраом да колонијализам долази са „Библијом, флашом вискија и Гетлинг митраљезом“, Дамалока је омогућио изазивање колонијалне религије као посредника империјалне моћи. Његова критика мисионара довела је до тога да буде оптужен за побуну (sedition) у бурманском граду Маулмејну крајем 1910. године, под притиском мисионара. У децембру 1910. године је осуђен: док је мисионарска критика будизма била легитимна, будистичка критика хришћанства била је побуна. На његовом жалбеном суђењу у Рангуну 13. јануара 1911. године, улице су биле испуњене вишеетничком масом Бурмана, Индијаца и Кинеза који су га подржавали. Адвокат му је био У Чит Хлаинг, касније водећи националиста, а стратешки савезник Прањиван Мехта, блиски сарадник Гандија, који је имао везе са индијским муслиманским докерима. Овај вишеверски и вишеетнички савез који је стајао иза Дамалоке наговестио је савезе који су данас кључни у Бурми у борби против војне диктатуре.
Трајно наслеђе и значај у деколонизацији
Иако је Дамалока након истека једногодишњег надзора отпловио за Аустралију и потом нестао у југоисточној Азији око 1913. или 1914. године, његова прича даје неочекивани увид у вишеетничке народне мреже које су трансформисале антиколонијални отпор. Његово деловање показује да азијска деколонизација није била једноставан, хомоген процес, већ резултат масовних народних борби које су на крају довеле до краја царства. Чињеница да 60% светске популације живи у Азији чини овај догађај највећом друштвеном променом коју су покрети одоздо донели у протеклих 100 година, што је важно полазиште и за данашње изазове, попут борбе за климатску правду. Дамалокин живот инспирише дубоко поштовање према данашњем Покрету грађанске непослушности у Бурми и његовој способности да превазиђе етничке и верске поделе, подсећајући да се ствари мењају кроз заједничке напоре за изазивање сила деструкције, баш као што је то учинио овај ирепресивни, храбри и изванредни ирски будиста.
0 Коментари