Hesiod's Theogony. From Near Eastern Creation Myths to "Paradise Lost", By: Stephen Scully, 288 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: September 2015
Скулијев преглед Теогоније и њен историјски значај
Стивен Скули нуди изванредан преглед Хесиодове Теогоније, дела које је било пандан Постању 1 и 2 у античкој Грчкој и које је Скули посматрао као паганску космогонију. Он истражује претхеленско порекло мита, правећи корисне паралеле са негрчким митовима из античког света, посебно са вавилонским епом Енума Елиш, и прати утицај Теогоније све до Џона Милтона и његовог дела „Изгубљени рај“ (Paradise Lost, 1667), које види као хришћанско оповргавање Хесиодовог дела. Скули, организујући своју књигу хронолошки од прегрчких до средњовековних пандана, показује променљиву процену Теогоније у западној књижевности: од поштовања (чак и изнад Хомера) до презира и исмевања. У складу са другим древним текстовима, он објашњава како је алегорија коришћена да би се „спасао“ Хесиод и упоређује статус Теогоније са Хесиодовим другим главним делом, „Послови и дани“. Његов тематски фокус непрестано контрастира Хесиодов поглед на космос и цивилизацију са оним Хомеровим, док је његова анализа мешовите реакције Платона на Хесиода оцењена као изванредна. Скулијеве анализе су прецизне, детаљне и пружају обиље информација о сличностима и разликама у компаративној анализи.
Скулијев поглед на мит и његово антропоморфно тумачење
Скули подразумева да је Теогонија мит, посматрајући га као примитивни пандан науци – као објашњење догађаја у физичком, али и друштвеном свету. Међутим, митско објашњење је за њега персоналистичко (антропоморфизам): догађај се дешава или зато што то бог жели, или зато што физички ефекат на бога аутоматски има последицу на природни феномен који бог контролише (нпр. раст вегетације је аутоматска последица божјег физичког стања). Овај став, који Скули назива „митско размишљање“, погрешно је, јер игнорише теорије Левен-Брула, Касирера и Јунга, који су мит посматрали као начин размишљања, а не као скуп мисли. Скулијев приступ миту као примитивном пандану науке, који супротставља објашњења Хесиода неперсоналним узроцима пресократика, одговара теоријама мита из деветнаестог века, где је мит део религије и служио је нашим прецима као што природне науке служе модерном човеку, те су мит и наука међусобно искључиви.
Еволуција теорија мита и Скулијев фокус на Фројда
Теорије мита из двадесетог века су углавном одбациле или модификовале овај традиционални поглед, помирујући мит и науку. Неке теорије читају мит симболично (Бултман, Јонас, Ками), док друге налазе у миту друге функције осим објашњења (Малиновски, Елијаде), везујући га и даље за религију или не. Највише удаљене од Скулијевог тумачења су теорије Фројда и Јунга, где субјект мита није спољни свет, већ људски ум — боље речено, несвесни део људског ума — а функција мита је омогућавање сусрета са сопственим несвесним. Иако Скули посвећује највише пажње Фројду, његова анализа је ограничена, јер сматра да се фројдовска анализа концентрише на град, док је Фројдов главни фокус на породици. Штавише, Скули повезује Фројдов „Тотем и табу“ (1913), где је сексуалност примарни мотиватор, са „Нелагодношћу у култури“ (1930), где агресија замењује сексуалност као кључни подстицај за људско деловање. Упркос овим теоријским несугласицама и Скулијевом претпостављању, а не образлагању митског карактера, његова књига је, као богата презентација Хесиодове Теогоније из готово свих углова њене историје, оцењена као изврсна.
О аутору
Стивен Скули је ванредни професор класичних студија на Бостонском универзитету. Објављивао је радове о Хомеру, Хесиоду, Софоклу, Платону, Вергилију, Џорџу Чепмену и Фројду. Његове књиге обухватају „Хомер и свети град“ (Homer and the Sacred City), „Еурипидове жене молитељице“ (Euripides' Suppliant Women), са Розаном Ворен – превод, есеј и белешке, и „Платонов Федар“ (Plato's Phaedrus) – превод, есеј и белешке.
0 Коментари