Заједница Афро-Боливијанаца
Афро-Боливијска заједница, иако уписана у устав Боливије од 2009. године, остаје једна од најмање видљивих група у земљи. Према попису из 2012. године, који је први и једини у ком су се појавили као посебна категорија, у Боливији живи око 23.000 Афро-Боливијанаца. Већина њих живи у региону Јунгас, где су главни извори прихода узгој кока лишћа и пчеларство. Чланови заједнице истичу да се и даље боре за признање и да се многи осећају као странци у сопственој земљи.
Борба за признање и симболична достигнућа
Дуги низ година, Афро-Боливијанци су се борили за своја права и видљивост. Активисти попут Монике Реј истичу да су успели да постигну неки напредак, попут уношења у устав 2009. године, што се догодило након што је Ево Моралес постао први домородачки председник Боливије. Такође, 23. септембар је установљен као Национални дан Афро-Боливијског народа и културе. Међутим, представници заједнице тврде да симболична признања нису довољна за структурне промене и да држава још увек није створила јавне политике које би им помогле.
Историја и порекло
Историја Афро-Боливијанаца је тешка и дуга. Њихови преци били су Африканци, углавном из Конга и Анголе, који су доведени у Америку као робови у 16. и 17. веку. Првобитно су радили у рудницима сребра у Потосију, граду на великој надморској висини. Екстремни услови, попут великог напора и изложености живи, довели су до масовног умирања. Два века касније, преци данашњих Афро-Боливијанаца пресељени су у регион Јунгас, где су радили на плантажама кока лишћа, кафе и шећерне трске. Данас се места као што су Токања и оближња насеља сматрају културним средиштем ове заједнице.
Краљевска лоза и верски живот
У месту Мурурата живи Хулио Пинедо, симболички краљ Афро-Боливијанаца. Иако његова титула нема политичку тежину у влади, он је важан чувар традиције и идентитета свог народа, а његова лоза потиче 500 година уназад. Његово крунисање, које се догодило 1992. године, пропраћено је плесом и верским обредима. Када је реч о вери, заједница је углавном католичка. У Мурурати постоји само једна црква, без сталног свештеника, али локални верници, предвођени преданим женама, одржавају живу веру и традицију својих предака.
Саја – израз културе и идентитета
Један од најважнијих културних елемената Афро-Боливијанаца је саја, традиционални плес уз бубњеве и певање. Ова музика и плес су постали средство за изражавање идентитета, борбу за права и промовисање видљивости заједнице. Како је испричала Сијело Торес, која се преселила у Токању, саја је више од обичног плеса: кроз њу се преносе приче и историја народа. Одећа за плес такође има симболично значење: бела боја представља мир, црвена крв предака, а плетене фризуре жена симболизују путеве којима су сањале да побегну од ропства. Овај плес им помаже да очувају своју културу и да се осећају поносно на свој идентитет.
0 Коментари