Хипонакс из Ефеса и екстремна мизогинија у антици
Иако је у античком свету жена често вреднована тек нешто више од стоке или плуга, културе попут месопотамске и египатске су углавном показивале одређени степен поштовања и равноправности. Међутим, у делима грчког сатиричара Хипонакса из Ефеса (око 540. п.н.е.) мизогинија достиже неупоредиве висине. Хипонаксова дела, попут његове изјаве „Два дана су најслађа за жену, дан када се човек ожени њоме и дан када је износи мртву“, недвосмислено демонстрирају погрдни став према женама, представљајући их као безвредне и непожељне. Није изненађујуће што је овај песник „злонамерне нарави“ био прогнан из Ефеса и умро у сиромаштву.
Стереотипи и апсурдно поређење жене са животињама
Хипонакс, у свом тексту, користи низ апсурдно окрутних стереотипа и поређења жена са животињама како би их окарактерисао као неважне и мањкаве. Прво користи свињу да би жену описао као неуредну која не мари за свој изглед. Затим следи лисица, која представља лукавост и непредвидивост. Најувредљивије је поређење са псом (или кучком), којем је једина сврха репродукција и којој је досадно па се сталног меша у туђе послове. Према Хипонаксу, жену је немогуће ућуткати, без обзира да ли се према њој лепо поступа или се туче.
Море као једини „тачан“ опис жене
Једино поређење које савремени читалац можда може да прихвати као тачно, макар и на кратко, јесте Хипонаксов опис жене као мора. Ово поређење се односи на то како се женска расположења и темперамент често и брзо мењају. Ипак, овај тренутак разумевања је кратак, јер листа увредљивих поређења наставља даље, описујући жену као магарицу, ласицу, коња и мајмуна, све док се не дође до закључка да је „Зевс створио највећи бол од свега: жену“.
Иронична похвала и „најбољи“ тип жене
Хипонаксово „најљубазније“ поређење је жена-пчела. Међутим, чак ни овде не може да се суздржи од цинизма, па каже: „Срећно у проналажењу такве жене“. Овај тип жене описује као „љубазну жену поред свог вољеног мушкарца“ која ће родити „славну и лепу децу“. За већину људи, ипак, пчела је синоним за убод. Овај ироничан „комплимент“ наглашава да је чак и најбоља верзија жене у Хипонаксовим очима условљена њеном способношћу да служи мушкарцу, док и даље носи потенцијал за штету.
Перспектива модерног читаоца и универзална неједнакост
За савременог читаоца, Хипонаксов текст је драстичан подсетник на нецењену и безвредну позицију жене у античкој Грчкој. Док данашњи читаоци могу да одбаце овакве мизогине идеје као неприхватљиве, неки могу да сматрају да су извесни стереотипи о женама донекле тачни. Међутим, Хипонаксови описи су претерано окрутни и истим нивоом апсурдне суровости могли би се извести коњушарски атрибути и за мушкарце. Упркос свему, Хипонакс и они попут њега морали су да се помире са судбином да су „захваљујући мрачним Зевсовим досеткама, жене ту да заувек остану поред мушкарца“.
0 Коментари