Азбука

Порекло писма и митови

Азбука је систем писања у коме је сваки знак приближно повезан са једним фонемом или, барем, са сваким сугласником, као у феничанском, хебрејском и арапском језику. Почеци писма се могу пратити уназад до четвртог миленијума пре Христа у Месопотамији, а касније се шире на Индијску долину, Кину, Египат, Анатолију и Минојску Крит. У многим цивилизацијама, порекло писма је приписивано боговима. На пример, у Месопотамији се веровало да га је изумео бог Набу, у Египту бог Тот, а у Библији се наводи да је Сам Бог уписао Десет заповести на камене плоче.

Мистична спекулација о писму

Мистична спекулација о азбуци и њеним словима има корене у два главна извора: на Блиском истоку и у Египту, као и у питагорејској традицији старе Грчке. Питагора и његови следбеници веровали су да бројеви леже у основи универзума, а касније се ова идеја повезала са словима азбуке. Ово је припремило терен за мистицизам слова током хеленистичког и римског периода. Повезаност се манифестовала у тумачењу облика слова (нпр. грчко ипсилон симболизује пут врлине), симболици самогласника и сугласника, као и у броју слова у азбуци.

Самогласници, сугласници и нумерологија

Седам самогласника у грчкој азбуци постали су центар мистичних спекулација, повезаних са седам планета и седам дана у недељи. Веровало се да имају огромну моћ, а њихове комбинације су коришћене у магијским инкантацијама. Занимљиво је да се прво и последње слово грчке азбуке, алфа и омега, користе за представљање Христа у Откривењу. Консонанси су играли мању улогу. Једна од најважнијих мистичних дисциплина била је гематрија, или нумерологија, у којој сваком слову одговара одређена нумеричка вредност, па се збир слова у имену или речи сматрао значајним. Најпознатији пример је „број звери“ 666 из Откривења, за који се верује да је нумеролошка вредност имена римског цара.

Тајне поруке у писму

Мистицизам слова довео је до развоја различитих азбучних шифара, као што су темура, акроними и акростихи. Темура је хебрејска пракса замене слова према одређеној шеми, што се налази и у Библији. Акроними су речи чија су почетна слова других речи, као што је грчка реч ΙΧΘΥΣ (риба), која је постала хришћански симбол за „Исус Христос, Син Божији, Спаситељ“. Акростих је песма у којој почетно слово сваког стиха одговара узастопним словима азбуке, што се често среће у Библији и каснијим јеврејским и хришћанским списима.

Исламски мистицизам и савремени значај

Исламска мистична спекулација о словима такође има дубоке корене. Неки Курански стихови почињу необјашњеним словима која су постала предмет мистичних тумачења, везујући се за имена Бога, анђеле, планете итд. Један суфијски текст из 13. века наводи да су све Божије тајне сакривене у Курану, а целокупно значење Курана се налази у слову Б, посебно у тачки испод њега. Иако је значај мистицизма слова ослабио у савременом добу, веза између писма и религије је и даље видљива. На пример, у земљама бивше Југославије, језик се пише латиницом међу католицима и ћирилицом међу православцима, док су муслимани некада користили арапско писмо.