Контроверза око наслеђивања Далај Ламе
Недавна изјава 14. Далај Ламе, Тензина Гјатса, да ће се његов наследник тражити у "слободном свету", изазвала је снажну реакцију Пекинга. Кинеска комунистичка партија (ККП) сматра да има право да именује новог Далај Ламу, док Тибетанци, будисти и други следбеници одлуку сматрају покушајем да се институција потчини кинеској власти. Пекинг се нада да ће смрт садашњег Далај Ламе, који је харизматични лидер и добитник Нобелове награде, окончати тибетански отпор. Међутим, ова стратегија може да има супротан ефекат и да доведе до ескалације сукоба у региону.
Историјска рањивост и уједињујућа улога Далај Ламе
Период између смрти једног и проналаска следећег Далај Ламе традиционално је био период рањивости за Тибет. Током овог интеррегнума, који може трајати више од деценије, тибетанска престоница Ласа је била подложна страним инвазијама и унутрашњим сукобима, што је, на пример, ослабило државу и учинило је рањивом на упад Народноослободилачке армије 1950. године. Тренутни Далај Лама је, захваљујући свом ауторитету, успео да уједини тибетанску дијаспору, која се састоји од људи различитих региона и будистичких школа, и да спречи унутрашње сукобе.
"Средњи пут" и минимизирање сукоба
Пекинг је у прошлости одбијао све предлоге за преговоре, попут "Мировног плана у пет тачака" из 1987. године, или "Стразбуршког предлога" из 1988. године, којима се тражила аутономија уместо пуне независности Тибета. Овај приступ Далај Ламе познат је као "средњи пут", који подразумева мирно решавање проблема кроз дијалог. Међутим, Пекинг верује да ће смрт Далај Ламе учинити компромис непотребним. Овакав став, међутим, занемарује стабилизујућу улогу Далај Ламе, који је својим позивом на ненасиље успешно умиривао тибетанске протесте у критичним тренуцима, као што су били немири у Ласи 1987. и 2008. године. Без његовог присуства, постоји ризик од радикализације покрета.
Отпор тибетанске дијаспоре и демократизација
Далај Лама је, свестан своје улоге, започео демократизацију владе у егзилу још 1960-их. Данас, тибетанска влада у егзилу функционише као витална демократија, са високом стопом учешћа на изборима. Ова демократска структура осигурава кохезију и стабилност заједнице изван личног присуства Далај Ламе. Највећи извор јединства Тибетанаца је њихова борба за ослобођење домовине. Сваки покушај Пекинга да наметне "лажног" Далај Ламу само ће појачати њихов отпор, јер Тибетанци то виде као напад на своју веру и право на самоопредељење.
Сукоб стратегије и егзистенције
За Пекинг, питање наслеђивања Далај Ламе је стратешко питање, док је за Тибетанце егзистенцијално. Кина се ослања на репресивну политику и принуду, укључујући масовни надзор и интернате, како би контролисала Тибет и друге мањине попут Ујгура у провинцији Синђијанг. Ова тактика, иако у кратком року може сузбити протесте, ризикује да додатно радикализује становништво. Међутим, Тибетанци имају значајну предност: њихово духовно и политичко вођство налази се ван Кине, у Дарамшали, што га чини недоступним кинеским властима. Ова чињеница осигурава да ће њихова борба за самоопредељење наставити да постоји и да ће се светска дијаспора опирати било ком Далај Лами којег именује Пекинг.
0 Коментари