Живот и изузетна продуктивност Аристоксена
Аристоксен из Тарента, релативно непознати грчки перипатетички филозоф, рођен је у грчкој колонији Тарент у јужној Италији (Велика Грчка) око 375. године пре Христа. Као син музичара, Аристоксен је био под фундаменталним утицајем музике, што га је касније усмерило на образовање у Атини, тадашњем главном образовном центру. Студирао је музичку теорију код Ксенофила Питагорејца, а филозофију код Аристотела, који је одиграо пресудну улогу у обликовању његовог живота. Аристоксен је био изузетно плодан писац; наводи се да је завршио запањујућих 450 или више дела о широком спектру тема, укључујући музику, филозофију и етику. Нажалост, већина ових радова је изгубљена, а до данас су преживели само мали фрагменти. Његово најважније преживело дело је непотпуна музичка расправа „Елементи хармоније“, која представља фундаментални извор нашег знања о старогрчкој музици.
Револуционарни допринос музичкој теорији
Аристоксен је унео револуционарни преокрет у древну грчку музику, директно се супротстављајући ранијим питагорејским теоретичарима који су музику заснивали на математичким односима. Аристоксен је, уместо тога, тврдио да ноте музичких лествица треба да се процењују ухом слушаоца и оних који уживају у мелодији, а не бројевима. Развио је веома утицајну теорију о музичким лествицама, интервалима, ритму и мелодији, засновану на томе како се музика перципира и изводи, а не на апстрактним математичким теоријама. Даље, увео је суштинске концепте, попут идеје да се музички звук одвија у одвојеним висинским корацима и да је нота први елемент музике. Његово дело „Елементи ритма“ било је први систематски третман музичког метра и ритма на Западу, чинећи његов допринос музици темељним и изузетно важним.
Емпиријски филозофски приступ
Аристоксен није био само музичар већ и филозоф који је, под утицајем свог учитеља Аристотела, следио много емпиријскији приступ. Чврсто је веровао да музичка теорија треба првенствено да се заснива на стварној музичкој пракси, процењеној од стране истренираних ушију, а не само на апстрактној математици. Овај став га је довео у сукоб са тадашњим питагорејцима, који су музику сматрали суштински математичком. За Аристоксена је, међутим, музика била и уметност и наука. Била је много више од бројева или насумично сложених звукова; захтевала је и разум и перцепцију да би била правилно схваћена. Овај филозофски приступ, који даје примат искуству и чулној перцепцији над пуким нумеричким односима, представља једну од његових најзначајнијих иновација.
Аристоксенов трајни утицај
На основу доступних доказа, Аристоксен је имао семиналан, али огроман утицај на касније теоретичаре музике у античком грчком свету и шире, јер се бавио елементима којима се пре њега мало ко бавио. Његова дела су проучавана вековима, а његови концепти обликовали су каснију музичку традицију у неколико региона античког света. Значајан пример његовог утицаја је римски архитекта Витрувије, који се у великој мери ослањао на Аристоксена у својој расправи о музици. Поред тога, у средњем веку, учењаци попут Боетија помогли су у преношењу Аристоксенових идеја у средњовековну Европу, ширећи његов рад још даље.
Пионир музикологије
Иако данас није широко познат, Аристоксен је признат као пионирска фигура. Сматра се првим музикологом у западној традицији, јер је први проучавао музику на много систематичнији, научнији начин од својих претходника. Такође се сматра зачетником области музикологије, музичке теорије и музичке психологије на Западу. Иако су сачувани само мали фрагменти, његова дела пружају непроцењив увид у стару грчку музику и порекло целокупне западне музичке традиције. Његово трајно наслеђе лежи у успостављању уха и искуства као примарних судија музичке истине, што је трајно утицало на схватање музике као живе уметности у комбинацији са науком.
0 Коментари