Анахита

Анахита - древна иранска богиња

Анахита је једна од најважнијих божанстава древног Ирана, уз Митру и Ахуру Мазду. Њен култ је растао од Ахеменидског до Парћанског периода, ширећи се изван Ирана током владавине Сасанида. У Јерменији и Малој Азији њен култ је цветао у близини персијских заједница. Као велика иранска богиња, Анахита има вишеструке карактеристике: она је богиња краљевства, рата и плодности, са којом је посебно повезана.

Порекло и утицаји

Према историчару Херодоту, Анахита је била страног, асирског и арапског порекла. То потврђује и чињеница да њен култ није био аниконичан (без ликова), јер је Артаксеркс II (404–359. п. н. е.) наредио да се широм царства подигну њене статуе. На њен развој снажан утицај су имале месопотамска богиња Иштар, богиња планете Венере, и еламска Нана. Анахита је спој иранског или индо-иранског божанства, духа вода које теку са митске планине Хара, и велике богиње блискоисточне традиције. Вероватно се првобитно звала Харахвати („богата водама“), што је чини аналогном индијској богињи Сарасвати.

Име и грчке интерпретације

У Авести, светој књизи зороастризма, Анахита се назива јазата Аредви Сура Анахита – име које се састоји од три одреднице које одражавају њен вишеструки карактер: „влажна, јака, безгрешна“. Натписи из периода Ахеменида, почевши од Артаксеркса II, позивају се на Анахиту, заједно са Митром и Ахуром Маздом. Класични извори, посебно Страбон, документују важност њеног култа у парћанском периоду. Грци су је тумачили на различите начине, поистовећујући је са Афродитом Уранијом, Хестијом, Артемидом и Атином.

Успон под владавином Сасанида

Анахита је добила на значају доласком Сасанида на власт, чија је традиција била повезана са њеним светилиштем у Стахру у Фарсу. Под Сасанидима је до изражаја дошао њен ратнички и краљевски карактер. Појављивала се приликом инвеституре (устоличења) владара и играла је главну улогу, не мању од самог Охрмазда (Ахуре Мазде), као краљевско божанство, извор и заштитник суверенитета.

Култ и историјски контекст

Пораст значаја Анахите и њен синкретизам са другим богињама (Иштар, Нана) показују како су се религијске традиције у древном Ирану и на Блиском истоку међусобно преплитале. Њен култ, који се проширио изван Ирана, показује да је имала снажан утицај на религијски живот тог подручја. Занимљиво је да су маги, свештеници зороастризма, играли кључну улогу у ширењу овог еклектичног култа.