Аристотелово познавање тираније и његово образовање
Изреке Аристотела о тиранији и данас звуче истинито, омогућавајући људима да препознају тиранију ако знају шта треба да траже. Преко 2.300 година, овај антички грчки филозоф је опширно писао о обележјима тираније, будући да је био изузетно упућен у тему, познавајући и сам више тирана. Био је сведок краја владавине Тридесет тирана, видео је грчку демократију у пуном дејству и имао је близак однос са тираном Хермијом из Атарнеја касније у животу. Аристотел је живео од 384. до 322. године пре Христа, а рођен је у Стагири, граду у североисточној Грчкој. Са седамнаест година, послат је да се обучава у Атини код другог великог филозофа, Платона. Аристотел је допринео многим пољима, као што су политика, физика и биологија, а такође је био и учитељ Александра Великог.
Дефиниција тираније према Аристотелу
Као један од највећих политичких мислилаца који је икада ходао земљом, Аристотел је тиранију препознао као посебан облик владавине. Иако су тиранин и краљ појединачни и апсолутни владари, тиранин злоупотребљава значајну количину дате му моћи. Овај антички грчки филозоф је посебно наглашавао да тиранин ради у корист сопствене добити, док краљ или други облици власти раде за добробит народа. Краљ би такође могао абдицирати ако народ то жели, док ће тиранин остати на престолу свим неопходним средствима. Аристотел је тиранију препознао као исквареност постојећих облика владавине, посебно демократија и олигархија. Велики филозоф је тврдио да тиранија узима концентрацију богатства коју имају олигархије и одбацивање традиција и закона које имају демократије. „Тиранија је мешавина олигархије и демократије у њиховим најекстремнијим облицима и стога је најштетнија за своје поданике“, рекао је Аристотел у свом делу под називом Политика.
Успон тиранина из народа
Према Аристотелу, тирани обично потичу из нижих слојева народа. Тиранин ће се обично подићи са дна, тврдећи да има бриге и најбоље интересе народа у срцу. Међутим, када тиранин преузме власт, брзо ради на консолидацији моћи за себе свим неопходним средствима. Аристотел је објаснио разлику између краља и тиранина: „Именовање краља је ресурс бољих класа против народа, а бирају га из свог броја, јер или он сам или његова породица предњаче у врлини и врлинским делима; док је тиранин изабран из народа да буде њихов заштитник против угледника, и да спречи да им се нанесе штета.“ Тиранин може проистећи из редова обичних људи или из позиције мање моћи унутар тренутне владе. Типично, ова особа ће бити веома гласна о тренутним проблемима државе и тврдиће да је на страни народа, као заштитник њихових потреба и жеља.
Услови за настанак тираније и консолидација моћи
Тиранин не потиче из добре и срећне земље, већ ће се готово увек појавити из политичких превирања и грађанских немира. Ако је влада нестабилна, а њен народ незадовољан, већа је вероватноћа да ће тиранин чекати у редовима да зграби своју прилику и преузме власт. Препознавање тираније стога значи и препознавање дубљих институционалних и друштвених проблема једне нације. Тиранија може бити последица политичке дисфункције, економских неједнакости и неуспеха тренутне владе да извршава своје дужности управљања. Када тирани дођу на власт, они се старају да се немилосрдно држе моћи упркос свим трошковима по друштво.
Тиранова стратегија осиромашења поданика
Иако се народ нада да ће их тиранин коме су помогли да дође на власт спасити, то се на крају никада неће десити. Тиранин служи искључиво себи и у том процесу ће осиромашити народ. Он ће исцрпљивати своје поданике док не буду могли ништа да учине да се одупру његовој владавини. „Тирани своје поданике чине сиромашнима како би били заокупљени својим свакодневним пословима и не буду имали времена за ковање завера“, рекао је Аристотел. „Тирани не обраћају пажњу ни на један јавни интерес, осим ако он не доприноси њиховим приватним циљевима.“
0 Коментари