Ново откриће у Тол-е Рубахи Кенареху
Археолози у јужном Ирану открили су изузетно рани еламитски укоп у ћупу и густе културне наслаге отпада из пећи у близини Персеполиса, на локалитету Тол-е Рубахи Кенарех, чиме се мењају досадашњи погледи на ово античко насеље. Локалитет се, такође, чини много већим него што се раније веровало, простирући се најмање 200 метара у правцу исток-запад и 100 метара у правцу север-југ. Ови налази указују како на ритуалне активности, тако и на производњу грнчарије током Банеш периода ране еламитске ере, пре више од 4.000 година.
Значај налаза и величина локалитета
На локалитету је ископано тринаест ровова димензија један пута један метар, који су открили ћуп за покопавање и дебеле слојеве отпада из грнчарских пећи. Археолози кажу да ова открића означавају Тол-е Рубахи Кенарех као значајан центар насељавања и занатских активности на равни Марвдашт. Фазлолах Хабиби, вођа ископавачког тима и археолог при Светском наслеђу Персеполиса, потврдио је важност хумке: „Тол-е Рубахи [Кенарех] је једно од значајних праисторијских насеља на равни Марвдашт, повезаних са Банеш периодом (раним еламитским)“. Ранија истраживања су сугерисала да хумка покрива површину од око 100 пута 100 метара, док нови докази показују да се протеже двоструко више, што наглашава њен већи обим и значај. Локалитет се налази мање од два километра јужно од Персеполиса и око 1,5 километара северозападно од Тол-е Бакуна, још једног познатог праисторијског насеља.
Циљеви пројекта и технике истраживања
Ископавање је део ширег пројекта чији је циљ дефинисање граница насеља и стварање заштитне зоне. Хабиби је рекао да циљеви укључују мапирање локалитета, осмишљавање заштитних мера против еколошких и људских претњи, документовање открића и процену штете и промена животне средине. Тим користи пробне ровове, снимање дроновима, DGPS истраживања и лабораторијске анализе површинских налаза. Финансирање обезбеђује База светске баштине Персеполиса, а резултати ће подржати хитну конзервацију, дугорочно планирање очувања и истраживање образаца насељавања током трећег миленијума пре Христа.
Персеполис у историјском контексту
Персеполис, или Тахт-е Џамшид, основао је Дарије Велики око 518. године пре Христа као церемонијалну престоницу Ахеменидског царства. Изграђен на огромној тераси, око 60 километара североисточно од Шираза, уништен је 330. године пре Христа током освајања Александра Великог. Његове рушевине — укључујући Ападана палату и Дворану са сто стубова — остају међу најпознатијим археолошким локалитетима на свету.
Уништење Персеполиса и сведочења античких историчара
Антички историчари као што су Плутарх и Диодор Сицилијски писали су да је Александар спалио палату као освету за персијско пустошење Атине. Они су описали сцену весеља у којој је Александар, подстакнут својом пратиљом Таидом, запалио комплекс. Диодор је тврдио да је Таида бацила једну од првих бакљи у палату. Извештава се да се Александров генерал Парменион противио том чину, упозоравајући да ће га то представити као неправедног освајача.
0 Коментари