Ехнатон

Увод у владавину и верску револуцију

Ехнатон, десети фараон осамнаесте династије у Египту (око 1352–1336. п.н.е.), првобитно назван Аменхотеп IV, један је од оснивача најраније историјски документоване монотеистичке религије. У почетку је поштовао традиционалног бога Амуна-Ра, али је убрзо почео да уводи нову веру посвећену новом богу, Атону. Ово божанство представља физички феномен светлости, приказан као сунчев диск са зрацима који завршавају рукама. Ехнатоново рано деловање, укључујући промену сопственог имена, било је директан напад на надмоћ Амуна-Ра, а његова нова теологија представљала је првенствено верску револуцију.

Пресељење у Амарну и уметничке иновације

У петој години своје владавине, Ехнатон је напустио верски центар у Карнаку и основао нову престоницу Ахетатон, данашњу Амарну. Овај потез му је омогућио да слободно развија своју визију, без утицаја претходних веровања. У Амарни је дошло до процвата иновација у религији, архитектури и уметности. Храмови су грађени без кровова како би били окупани сунчевом светлошћу, а уметност је приказивала натуралистичке сцене природе и свакодневног живота, укључујући интимне приказе краљевске породице. Уметност је такође користила традиционалне египатске конвенције, приказујући краљевску породицу са претерано издуженим главама, што је симболизовало њихов статус „другог“, а не њихове физичке карактеристике.

Ексклузивни монотеизам и религиозни фанатизам

Средином своје владавине, Ехнатон је постао нетолерантан према другим боговима. Послао је тимове широм земље да уклоне Амуново име са свих споменика, а свог је бога прогласио „јединственим, осим њега нема другог“. За разлику од претходних египатских теолошких идеја које су биле отворене за синкретизам, Ехнатон је инсистирао на ексклузивној валидности своје визије. Оваква искључивост чини његову религију првим документованим примером монотеизма у историји. Штавише, његов покушај уништења Амунових слика и универзални карактер вере сматрају се првим историјским примером религијског фанатизма.

Религија откровења и култ фараона

Ехнатонова теологија је такође први пример откривене религије. Текстови показују да је Ехнатон себе сматрао јединим пророком новог бога, који га је називао „сином“. Док је Ехнатон обожавао свог бога, други Египћани су требали да обожавају самог Ехнатона као божје оваплоћење на земљи. Иако је вероватно у почетку придобио многе следбенике, његова религија се на крају претворила у репресивни систем, што је довело до друштвених немира. Ово је схваћено као кршење Маат, принципа реда и хармоније, чиме је Ехнатонова владавина изгубила легитимитет у очима народа.

Наслеђе и пад Ехнатонове религије

Ехнатон је умро у седамнаестој години владавине. Након његове смрти, његов наследник Тутанкамон је обновио традиционалну религију и напустио Амарну. Каснији фараони, почевши од Харемхаба, систематски су уништавали Ехнатонове споменике и брисали његово име из званичних регистара фараона. Његова религија је одбачена због своје искључивости, која је била у супротности са традиционалним египатским размишљањем. Иако је Ехнатонова религија била монотеистичка, она има мало сличности са каснијим јудаизмом и исламом, јер је њен бог била сила природе, а не трансцендентно божанство.