Акбар

Увод и успон на власт

Акбар (1542–1605), цар индијске династије Тимурида (Могули), рођен је у Умаркоту, Синду. Проглашен је царем 1556. године под надзором Бајрама Кана, али је убрзо преузео власт. Његова владавина сматра се једним од најзначајнијих периода у индијској историји, не само због успостављања моћног царства већ и због његовог утицаја као идеалног владара. Ова слика о Акбару произашла је из дела његовог биографа Абу ал-Фазла Аламија, као и из дивљења британских и касније индијских националиста, који су га видели као претечу друштвене и верске толеранције.

Освајања и административне реформе

Акбар је током своје владавине водио сталне ратове. Након што је осигурао централне територије око Делхија и Агре, кренуо је на југ и исток. Његово освајање Читора 1568. године, упоришта Раџпута, представљало је значајну победу. Након што је победио Раџпуте, узео их је у своју службу и склапао бракове са њиховим принцезама. Ове брачне савезе историчари често тумаче као знак верске толеранције, али су вероватно били превасходно средство за потчињавање Раџпута. Касније је освојио богата муслиманска краљевства Гуџарат и Бенгал. Због потребе за централизованом влашћу, Акбар је реорганизовао бирократску структуру и реформисао порески систем, градећи на радовима свог претходника Шера Шаха.

Верска политика и Дини-илахи

Акбарова верска политика изазвала је многе контроверзе, а критичари су га сматрали отпадником од ислама. Заиста, био је веома радознао и подстицао је дискусије између представника разних религија, укључујући хиндуистичке јогине, суфије и европске језуите. Његова одлука да укине џизју, дискриминаторни порез на не-муслимане, тумачи се као гест толеранције и жеља за јединством царства. Највише контроверзи изазвала су два догађаја: прихватање декларације из 1579. године, којом је себи доделио право да одлучује у теолошким споровима, и проглашење Дини-илахија 1582. године. Дини-илахи је био синкретичко учење које је комбиновало елементе ислама, хиндуизма и зороастризма, али није имало значајније следбенике изван Акбаровог круга.

Култура и уметност

Акбаров двор, један од највеличанственијих у свету, био је центар културе и уметности. Управо у његово време започиње велики могулски допринос сликарству и архитектури, а уметност, музика, поезија и калиграфија су цветале. Акбар је веровао да је краљ „светлост која зрачи од Бога“, што сведочи о његовом концепту владарске улоге.

Наслеђе

Акбар је умро 3. октобра 1605. године. Мера његовог значаја у индијској историји је управо у томе што су културна достигнућа и административне структуре његове епохе наставиле да карактеришу Могулско царство и током 18. и 19. века, чак и у време његовог опадања. Његов лик и реформе остали су модел за касније владаре.