Непознати Бог (Ἄγνωστος Θεός)

Порекло и значење израза Ἄγνωστος Θεός

Израз Ἄγνωστος Θεός (непознати бог) пронађен је на грчким олтарима посвећеним „непознатим боговима“. Овај натпис није имао мистично значење, већ је служио као превентивна мера како би се избегао гнев богова чија имена нису била позната. Значење речи Ἄγνωστος је двосмислено: може да значи и „непознат“ и „неспознатљив“. Стручњаци сматрају да овај израз није био део класичне грчке мисли, већ се појавио касније, под утицајем оријенталних, јеврејских, гностичких и хришћанских списа.

Хеленски и хеленистички паганизам

У хеленском паганизму, богови су се обично идентификовали по својој функцији и географском положају, па нису били „непознати“. Иако је њихова природа била ван домашаја људског разумевања, Грци су их позивали по имену и областима деловања. Филозофи су расправљали о спознатљивости Бога. Платон је говорио о несхватљивости Творца, али је сматрао да се Бог може спознати путем интуиције. Аристотел и стоици су правили разлику између Божје моћи и Божјег бића, али се израз Ἄγνωστος Θεός није користио у тим контекстима.

Хеленистички јудаизам и гностицизам

У хеленистичком јудаизму, Јосиф Флавије је тврдио да је Бог „спознатљив кроз Своју моћ, али неспознатљив у Својој суштини“, што је био утицај грчке филозофије. Филон Александријски је радикалније наглашавао Божју неспознатљивост. Код гностика, „непознати бог“ је био кључна тема. Они су сматрали да постоји фундаментална супротност између познатог бога Демијурга, творца света, и непознатог, трансцендентног Оца. За гностике, страх од непознатог Оца наводи људе на потрагу за спасењем кроз гносис (знање), које није рационално, већ се постиже божанском милошћу.

Хришћанско тумачење и полемике

У својој проповеди у Атини, апостол Павле је искористио олтар посвећен „непознатим боговима“ као полазиште за проглашење Једнога Бога, кога су Атињани поштовали, а да га нису познавали. Павле је „непознавање“ Бога сматрао грехом. Међутим, неки ранохришћански извори су тумачили Христове речи о „непознавању Оца“ од стране било кога осим Сина, што је легитимизовало гностичко схватање Непознатог Оца. Црквени оци су често цитирали Платона како би показали да Бог превазилази људски разум, али и да се може спознати кроз Христа.

Негативна теологија

Патристичка традиција је била једногласна у препознавању Христа као проповедника божанских тајни. Истовремено, под утицајем неоплатонизма, развила се негативна теологија, која тврди да се Бог може спознати само кроз одрицање од свега што се може рећи о Њему. За Дионисија Ареопагита, знање о Богу се састоји од „незнања“ (agnosia), јер Бог превазилази сваки облик знања. Како је писао Максим Исповедник, „чак и када је познат, Он остаје Непознати“, јер ако би био у потпуности спознат, не би био Бог.