Микенска палата на Акропољу
Пре него што је изграђен Партенон, на брду Акропољ у Атини налазила се микенска палата. Микенска цивилизација је цветала у касном бронзаном добу (1700–1100. година п.н.е.), а свој врхунац је досегла од 15. до 13. века п.н.е. На Акропољу су пронађени остаци микенских зидина и артефаката. Зидине су биле дугачке 760 метара, високе до 10 метара и дебеле од 3,5 до 6 метара, а браниле су град до 5. века наше ере.
Акропољ као место верског култа
Након периода микенске владавине, Акропољ је у геометријском и архајском периоду постао место верског култа. На брду су изграђени храмови, а најважнији је био Хекатомпедон (Ἑκατόµπεδον), што на грчком значи „стотину стопа“. Храм је изграђен око 570–550. године п.н.е. и био је посвећен богињи Атини Полијас, заштитници града.
Новооткривени запис и Хекатомпедон
Недавно откривени натпис на стени, на којој је уцртан храм, потписао је појединац по имену Микон. Натпис и цртеж, датирани у 6. век п.н.е., потврђују постојање храма Хекатомпедон на Акропољу много пре Партенона. Овај налаз је значајан јер показује да је термин Хекатомпедон коришћен за одређену, свету грађевину. Такође, натпис наводи да су се у његовим просторијама чувала блага.
Разарање од стране Персијанаца
Године 480. п.н.е., након Битке код Термопила, персијска војска је напала и уништила Атину, укључујући и све грађевине на Акропољу. Они су опљачкали светишта и спалили зграде, што је уништило све претходне грађевине, због чега је данас тешко тачно утврдити изглед и локацију некадашњих храмова.
Обнова Партенона
Тридесет година након персијског разарања, средином 5. века п.н.е., Атињани су под вођством Периклеа одлучили да обнове град. На месту спаљеног мермерног храма изградили су нови, много већи и импозантнији Партенон, користећи необликоване блокове од старијих грађевина. Обнова је не само обележила њихову победу у Персијским ратовима, већ је и симболизовала поновно рођење и трајну везу са светим местом.
0 Коментари