Судска одлука против Естонске православне цркве
Естонски суд донео је одлуку у корист градских власти Талина о исељењу Естонске православне цркве из њених административних просторија. Овом пресудом окончана је једногодишња правна битка која је уплетена у шире тензије између Естоније и Русије. Суд округа Харју потврдио је одлуку талинске градске управе да раскине уговор о закупу за зграду у улици Пик, где су се административне канцеларије Цркве налазиле од 19. века. Црква је од 2005. године имала неограничен уговор о закупу по повлашћеној цени, плаћајући половину тржишне вредности, али је након судског спора месечна закупнина повећана.
Ескалација сукоба и државна безбедност
Сукоб се интензивирао након што је патријарх Кирил руску војну операцију у Украјини назвао „светим ратом“. Естонска служба за унутрашњу безбедност (KaPo) је то схватила као ширење идеологије руског режима преко црквених структура. Министар унутрашњих послова Лаури Леенеметс јавно је изјавио да очекује од Естонске православне цркве да прекине везе са Московском патријаршијом. Естонске безбедносне службе су додатно оптужиле Цркву да је преговарала са организацијом „Россотрудничество“ о финансирању школе руског језика у Талину и да је покушала да успостави канале за трансфер средстава из Русије.
Ситуација са митрополитом Евгенијем и правне мере
Естонске власти су прошле године одбиле да обнове боравишну дозволу поглавару Естонске православне цркве, митрополиту Евгенију, под изговором „државне безбедности“. Митрополит сада води цркву из Русије, што естонске безбедносне службе користе као доказ зависности Цркве од Москве. У марту ове године, Црква је ажурирала свој статут, променивши име у Естонска хришћанска православна црква, како би одразила своју административну аутономију. Суд у Тартуу пресудио је да је ново име у складу са законом и да не доводи у заблуду, што је представљало мали правни успех за Цркву.
Жалба Европском суду и ново законодавство
Естонска православна црква је поднела жалбу Европском суду за људска права поводом исељења и других притисака. Ова судска пресуда о исељењу долази у тренутку када Естонија доноси ново законодавство које ограничава активности структура повезаних са Московском патријаршијом. Закон је већ два пута усвојен у Ригикогуу (естонском парламенту), али је председник Алар Карис оба пута одбио да га прогласи. Упркос председничком вету, парламент остаје одлучан у намери да овај закон ступи на снагу.
Шири контекст сукоба
Овај правни и политички сукоб је показатељ дубљих верских и геополитичких напетости. Он илуструје како се верска питања преплићу са питањима националне безбедности и суверенитета, посебно у контексту рата у Украјини. Однос између Естонске православне цркве и Московске патријаршије постао је предмет државне контроле, а судски процес и нови закони су одраз покушаја естонских власти да смање руски утицај у земљи. Судска одлука о исељењу, као и одбијање боравишне дозволе за митрополита, представљају кључне кораке у овом настојању.
0 Коментари