Волтер и порекло верске толеранције

Волтерова „Писма о енглеској нацији" и контекст настанка

Године 1733, Франсоа Мари Аруе де Волтер објавио је кључно дело, „Писма о енглеској нацији“, које се сматра прекретницом за француско просветитељство. Иако је написано на француском, дело је прво објављено у Лондону на енглеском језику јер је у Француској сматрано политички опасним. Волтер је, због својих ставова, раније већ био прогоњен и два пута затваран у Бастиљу. Након другог затварања, отишао је у Енглеску где је провео две и по године, а плод тог боравка су управо ова писма о енглеској религији и политици.

Верска толеранција у Енглеској

У својим писмима, Волтер је био фасциниран верском толеранцијом у Енглеској, која је била у оштром контрасту са Француском, где је католицизам био једина дозвољена религија. Иако је признао да верска нетолеранција постоји на политичком нивоу, попут забране неангликанцима да обављају јавне функције, приметио је да на улицама Лондона различите секте живе у миру. Уместо политичког објашњења, он је закључио да је тај мир резултат економског механизма.

Улога трговине и Лондонске берзе

У чувеном одломку из „Филозофских писама“, Волтер је закључио да је главни разлог верске толеранције Лондонска берза. Тамо су се, како је приметио, „Јевреј, мухамеданац и хришћанин понашали као да су исте вере, а име неверника чували су за оне који банкротирају“. Економски интерес је надвладао верске предрасуде. Такође, Волтер је истакао да су у Енглеској трговци били високо цењени, за разлику од Француске, где су их аристократе презирале. Овај другачији став је допринео успону енглеске средње класе.

Импликације Волтерових аргумената

Волтеров аргумент да је слободна трговина извор верске толеранције био је револуционаран јер је оповргао традиционално схватање о друштвеној хармонији. У Француској и другим европским земљама, владао је став да се мир може одржати само наметањем јединствених вредности, посебно верских. Међутим, Волтер је тврдио супротно: наметнута хомогеност води у сукобе и ратове, док су разноврсност и слобода кључни за просперитетно и мирно друштво. Као што је написао, ако постоји само једна религија, долази до тираније; ако их има две, сукобљавају се; али ако их има тридесет, живе заједно у миру.

Реакција француске државе и трајни утицај

Француска власт је бурно реаговала на „Филозофска писма“. Штампар је ухапшен, а Волтер је опет морао да побегне. Све копије књиге су конфисковане и јавно спаљене. Међутим, Волтерови аргументи су оставили дубок траг на европску мисао. Његова логика да хомогеност води у сукобе имала је далекосежне импликације, превазилазећи верске оквире. Ова идеја је и данас актуелна и доводи у питање централизоване политике које се заснивају на потреби за јединственим вредностима, као што је државно школство.