Фестивал Самајн (Порекло Ноћи вештица око 400. године пре нове ере)

Порекло и значај Самајна

Самајн (Samhain), изворно имагинаран празник у ирској традицији, почињао је заласком сунца 31. октобра и трајао до почетка новембра. Његово име потиче од ирске речи за новембар (Mi na Samha) и лета (samhradh), што га чини „крајем лета“. Према неким истраживањима, стари Келти су га славили већ 400 година пре Христа, а 1. новембар се сматрао почетком „келтске године“. У келтском календару, година је била подељена на четири дела: Имболк (1. фебруар), Белтане (1. мај), Лугнасад (1. август) и Самајн (1. новембар).

Самајн као „празник мртвих“

Келти су веровали да се на Самајн, који се одржавао између старе и нове године, прелази из света живих у свет мртвих, и обрнуто. Ово „међувреме“ је омогућавало смртницима да посете „Земљу лета“ (Tir na t-Samhraidh). Празник није био искључиво весео, већ је укључивао и размишљање о смрти. Због хладних зима и оскудице хране, фармери су клали стоку, а многи људи су умирали. Књижевна дела, попут ирске приче „Авантура Нере“ (The Adventure of Nera), приказују Самајн као празник повезан са подземним светом.

Натприродна бића и обичаји

Према ирском предању, током ноћи Самајна Земљом лутају „душе луталице“, укључујући и виле које желе да се „мешају у људске послове“. Упркос опасности, људи су веровали да управо тада могу да их посете душе преминулих чланова породице. Како би их дочекали, породице су остављале храну на трпезама, а понекад су посећивали и гробља. Од 16. века у Ирској, Шкотској и Велсу настао је обичај да се људи облаче у костиме и шетају по крају, узимајући храну која је остављена за духове. Овај обичај, некада познат као „маскирање“, данас се назива „trick or treat“ (прерушавање).

Преображај у Ноћ вештица

Ширењем хришћанства у Европи, пагански фестивали су почели да се замењују хришћанским празницима. Један од римских празника, Лемурија, који се славио 13. маја, био је посвећен истеривању злих духова из кућа. Године 610. папа Бонифације IV успоставио је Свезадушнице (All Saints’ Day) на исти датум. Међутим, 834. године, празник је премештен на 1. новембар, а 2. новембар је посвећен свим душама. Ова два дана су се сматрала „светим“, односно „освештаним“ (hallowed). На крају, ноћ 31. октобра постала је позната као „Вече свих светаца“ (All Hallow’s Evening), а касније као „Ноћ вештица“ (Halloween).

Самајн данас

Иако се Ноћ вештица проширила широм света, неки људи и даље славе Самајн. Припадници неопаганских покрета као што су вике и неодруиди и даље одржавају традицију и празнују га 31. октобра. На овај начин, древни келтски празник наставља да живи кроз савремене праксе, чувајући своју везу са природом и световима.