Арон

Арон у библијској традицији

Према библијском предању, Арон (хебрејски: Ахарон) је био израелски вођа и први свештеник. Рођен у племену Леви као старији брат пророка Мојсија, помогао му је у ослобађању Израелаца из египатског ропства и водио их кроз пустињу. Бог, ЈХВХ, поставио је Арона и његове синове за ексклузивне свештенике. Арон је обављао улогу првосвештеника све до своје смрти, у последњој години њиховог путовања.

Различити прикази Арона

Већина библијских научника сматра да је ова уједињена слика о Арону каснији додатак такозване свештеничке школе. Осим улоге свештеника, библијски извори приказују Арона и као војно-политичког вођу и Мојсијевог заменика. На пример, у борби против Амалекићана, Арон држи Мојсијеве руке, а у његовом одсуству служи као судија. У неким текстовима, попут Псалама и Михеја, Арон је наведен као један од вођа Изласка из Египта.

Пророчка улога и контроверзе

Арон такође обавља и пророчку улогу, служећи као Мојсијев портпарол пред фараоном и Израелцима. Међутим, неки библијски текстови доводе у питање легитимитет његовог свештенства. У Књизи Бројева, његово свештенство је оправдано чудом процветалог штапа, док у Књизи Изласка Арон попушта народу и прави златно теле. Овај догађај је осуђен и повезан је са култом телади који је вековима касније основао краљ Јеровоам I на северу.

Порекло свештенства

Научници су изнели хипотезе о Ароновом пореклу и вези са свештенством. На основу повезаности златног телета са култом на северу, неки верују да је Арон био оснивач северног свештенства, које је касније интегрисано у јерусалимско. Други сматрају да су Ароново потомство настали на југу, па су због своје традиционалне законитости постављени на положаје у северном култу.

Подређеност и значај

Како су се разне традиције уједињавале у Петокњижју, Арон је постао прототип свештеника, док је Мојсије постао прототип пророка. Међутим, Аронова улога је јасно подређена улози његовог млађег брата, Мојсија.