ШТА ЧИТАТИ? Након што умремо. Теологија, филозофија и питање живота после смрти

After We Die. Theology, Philosophy, and the Question of Life after Death, By: Stephen T. Davis, 175 Pages, Hardcover, Published By: Baylor University Press, Published: July 2015

Кратка анализа Дејвисове књиге „Након што умремо“

У књизи „Након што умремо. Теологија, филозофија и питање живота после смрти“, Стивен Т. Дејвис се бави питањем живота после смрти користећи методе филозофске теологије. Он тврди да је једина могућа метода за истраживање овог питања процена веродостојности различитих светоназора, јер нема емпиријских доказа о загробном животу. Централни део књиге посвећен је одбрани хришћанског модела телесног васкрсења, који Дејвис сматра кохерентним. Према овом моделу, након смрти тело се распада, али ће га Бог у будућности чудесно обновити. У међувремену, душа постоји у нематеријалном облику у присуству Бога. Коначно, у васкрсењу, старо тело ће бити трансформисано у „прослављено тело“ које ће бити физичко и мерљиво, али ће имати нове особине. Дејвис такође разматра концепте успења, Другог доласка, пакла и чистилишта, при чему пакао види као место вечног одвајања од Бога, које људи бирају својом слободном вољом.

Критика концепта „прослављеног тела“

Постоје две главне критике Дејвисовог излагања. Прва се односи на концепт „прослављеног тела“. Ако је то тело заиста физичко, оно би, по законима физике, било подложно пропадању и уништењу, баш као и наше садашње тело, што је у супротности са Дејвисовим тврдњама. Прослављено тело не може бити физичко и истовремено бити „непропадљиво и бесмртно“. С друге стране, ако „прослављено тело“ није физичко, тешко је разумети како би оно могло настати из физичког тела и како би се обезбедио континуитет личног идентитета. У том случају, радило би се о потпуно новом типу тела у потпуно новом окружењу, што се не уклапа у Дејвисову теорију васкрсења.

Критика просторности пакла и раја

Друга критика односи се на просторност раја и пакла. Дејвис тврди да су рај и пакао физичке локације, што подразумева да би људи у њима имали тела. Међутим, ако су оба места физички простори, логично следи да су просторно повезани, баш као два континента или две планете. Иако Дејвис сматра да је тешко веровати у „велики понор“ између њих, његова сопствена теорија подразумева управо то: да је комуникација између раја и пакла могућа. Такво схватање загробног живота је тешко прихватљиво, јер имплицира да рај и пакао постоје као две физичке локације, што не делује уверљиво.