Етничко порекло и демографија
Кримски Татари су туркијски народ, староседеоци Кримског полуострва. Њихов језик припада кипчачкој и огушкој групи туркијских језика, сличан савременом турском језику. Најраније присуство туркијских народа на Криму датира из 4. века, када су на полуострво стигли Хуни, а касније и Печенези и Кумани. Ове миграције, заједно са освајањем Монгола у 13. веку, довеле су до туркизације и исламизације локалног становништва. Назив „Кримски Татари“ користи се од 13. века. Према попису из 2001. године, чинили су око 15% становништва Крима, а 2014. године њихов број на Криму је износио 246.000. Велике дијаспоре постоје у Турској (око 150.000), Русији (2.500), Узбекистану (239.000) и другим бившим совјетским републикама, као и у Румунији (24.000), САД (1.000), Бугарској (1.800) и Немачкој.
Кримски ханат
Након распада Златне хорде, принц Хаџи Герај је око 1428. године основао Кримски ханат. Ханат је 1475. године прихватио османско сизеренство, након чега су кримскотатарске војске учествовале у османским војним походима. Током наредна три века, Кримски ханат је имао улогу моћне државе, као тампон-зона између Московије и Османског царства. Међутим, Кучук кајнарџијским миром 1774. године, завршена је османска власт, а царица Катарина II Велика је 1783. године припојила Крим Руском царству.
Царска и совјетска власт
Припајање Русији довело је до колонизације и славизације Крима, што је резултирало масовним исељавањем Кримских Татара у Османско царство. Након Руске револуције 1917. године, основана је краткотрајна Кримска Демократска Република, коју су убрзо свргли бољшевици. Под совјетском влашћу, Кримски Татари су страдали током декулакизације, глади и Великог терора 1930-их. До 1938. године, њихова интелигенција је практично уништена.
Депортација и прогон
Најтрагичнији догађај у историји Кримских Татара десио се 18. маја 1944. године, када је целокупно становништво, по налогу Стаљина, депортовано са Крима. Око 200.000 људи је на силу укрцано у вагоне за стоку и пребачено у Урал, Сибир и Централну Азију. Током пута, који је трајао најмање три недеље, умрла је половина депортованих. Након тога, сви татарски топоними на Криму су замењени руским, а појам „Кримски Татар“ је уклоњен из енциклопедија и пописа. Крим је 1954. године припојен Украјинској ССР.
Повратак и савремени изазови
Након стаљинистичке ере, 1956. године формиран је Национални покрет Кримских Татара, који се борио за повратак у домовину. Покрет је доживео репресију, али је наставио са активностима, организујући масовне демонстрације и петиције. Након перестројке, Татари су почели да се масовно враћају на Крим. Године 1991. основан је Курултај (Национални парламент) и Мили Меџлис (Национални савет), као њихова представничка тела. Иако нису званично признати од стране украјинске владе, делују као де факто представници. Данас се Кримски Татари и даље суочавају са бројним проблемима, као што су незапосленост, бескућништво и низак животни стандард.
0 Коментари