Порекло и веровања дванаестеричног шиитског ислама
Дванаестерични шиитски ислам представља највећу грану шиизма, друге по величини традиције унутар ислама, одмах иза сунизма. Према веровању, породица пророка Мухамеда има посебну, божански вођену улогу у верском и политичком вођству. Дванаестерични шиити верују у непрекидну линију од дванаест имама, који су потомци пророка преко његове ћерке Фатиме и зета Алија. Ови имами се сматрају морално и духовно непогрешивим ауторитетима, са дубоким познавањем Курана и исламског права. Порекло шиитског идентитета сеже до периода након Мухамедове смрти 632. године, када се група, која је касније постала позната као шиа Али, залагала да Али буде Мухамедов наследник.
Битка код Кербеле и њена симболика
Битка код Кербеле 680. године, у којој је убијен имам Хусеин ибн Али, унук пророка Мухамеда, има огроман верски и историјски значај у шиитском исламу. Хусеин је одбио да призна владавину халифа Јазида, сматрајући га неправедним владарем. Његова смрт се у шиитској традицији слави као мучеништво и симбол је отпора неправди и тиранији. Сећање на овај догађај, које је у срцу шиитског погледа на свет, обележава се током месеца мухарема, посебно током првих десет дана, који кулминирају на дан Ашуре. У овом периоду, шиитске заједнице се окупљају у посебним просторима за жалост, украшеним црним заставама и свећама, где се рецитују елегије и организују процесије.
Култура и уметност
Љубав према породици пророка и тежња за правдом инспирисали су шиитску уметност и културу. Туга због Кербеле изражава се кроз архитектуру светилишта, која су украшена огледалним мозаицима, сјајним плочицама и изгравираним молитвама. Ови простори дубоко симболизују поштовање према мучеништву. Уметнички покрет Сакакана, који се појавио у Ирану 1950-их и 60-их година, црпео је инспирацију из скромних фонтана постављених у квартовима, где се пролазницима нуди вода у знак сећања на Хусеинову жеђ. Уметници су користили традиционалне верске материјале попут калиграфије и амајлија, комбинујући их са модерним сликарским и вајарским техникама како би пренели емоционални и симболички језик вере.
Филантропске обавезе
Филантропија је кључни део шиитског верског и моралног живота. Као и сви муслимани, дванаестерични шиити имају обавезу да дају зекат, а поред тога, шиитска традиција укључује и јединствену обавезу звану хумс. То је верска обавеза да се 20% годишње уштеде и вишка прихода уплати директно признатим верским ауторитетима, који новац користе за подршку верских, образовних и хуманитарних иницијатива. Половина средстава иде за потребе потомака пророка, док се друга половина користи за опште добро заједнице. Заједнице такође користе вакуф, или верске задужбине, за финансирање џамија, верских школа и помоћ сиромашнима.
Географска распрострањеност
Иран је једина земља у којој је шиизам званична религија, а највећа популација дванаестеричних шиита након Ирана налази се у Ираку. Значајне заједнице живе и у Пакистану, Индији, Либану, Азербејџану и другим земљама Персијског залива као што су Бахреин и Кувајт. Поред тога, дванаестерични шиити су присутни и у неким западним земљама. Верски лидери, као што су мараџи ал-таклид и ајатоласи, имају велики утицај на верска и политичка питања.
0 Коментари