Манастир Филозофа, један од најстаријих византијских локалитета у Грчкој (ВИДЕО)

Манастир Филозофа

Монастир Филозофа у Аркадији, посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се на западној страни клисуре реке Лусиос. Састоји се од два манастирска комплекса, старог и новог, и има дугу историју везану за Грчку.

Стари манастир Филозофа

Стари манастир Филозофа, основан 963. године, најстарији је манастир у Аркадији и један од најстаријих византијских споменика у Грчкој. Основао га је Јоанис Лампардопулос из Димицане, познат као „филозоф“, по чијем надимку је манастир добио име. Изграђен је у унутрашњости пећине, а данас је од њега сачувана само мала црква у византијском стилу са фрескама из 10. века. Остали делови манастира, попут ћелија и цистерне, су у рушевинама. Према предању, манастир је за време турске владавине служио као „тајна школа“ (крифo схолио), која се касније развила у велику богословску школу у новом манастиру.

Нови манастир Филозофа

Нови манастир Филозофа основан је око 17. века, на око 400 метара од старог. Његов католикон, главна манастирска црква, изграђен је 1661. године. Дрвени иконостас одликује се изузетном декорацијом, а иконе су рађене у критском стилу. Живописање се десило 1693. године, а спонзор је био Мавроиди-паша Фармакис, који је прешао на ислам, али се вратио хришћанству. На западној страни цркве налази се и његова слика, приказаног у оријенталној одећи са бројаницом.

Учењаци и светитељи

Школа која је дејствовала у новом манастиру дала је многе истакнуте личности из света Цркве, укључујући четири јерусалимска патријарха, два васељенска патријарха и многе друге високе духовнике, као што су Григорије V и Герман Старопатраски. Овај манастир је био важан центар теолошког образовања и духовности.

Укидање и обнова манастира

Године 1834. манастир је укинут одлуком баварског војводства, под изговором да има мање од шест монаха. Имовина је конфискована и продата приватним лицима. Манастир је остао пуст и почео да пропада. Међутим, 1922. године је поново успостављен као мушки манастир, а 1955. је проглашен заштићеним спомеником. Од 1992. године, под надзором Министарства културе, почели су радови на његовој обнови.