Идентитет и порекло
Авари, или Махарул (што значи „планинци“), су североисточнокавкаски народ. Они су највећа етничка група у руској републици Дагестан, а насељавају древна планинска села на око 2.000 метара надморске висине између Црног и Каспијског мора. Њихов језик, аварски, припада групи северозападнокавкаских језика. Сунитски ислам је доминантна религија међу њима од 14. века.
Рана историја и утицаји
Између 5. и 12. века, у аварске долине је уведено грузијско православље. Након арапских освајања, хришћански утицај је опао, а на том подручју се формирало Аварско канатство, претежно муслиманска држава, која је наследила хришћанско краљевство Сарир. У 15. веку, канатство је апсорбовано у Шамхалат из Кази-Кумуха.
Руско-персијски ратови и освајање
Од 16. века, подручје Дагестана је било под утицајем Сафавида и Османлија. Упркос Сафавидској доминацији, Авари су задржали висок степен аутономије. Након Руско-персијског рата (1804–1813), Русија је преузела контролу над јужним Дагестаном, а Туркменчајски уговор из 1828. године коначно је учврстио руску власт.
Отпор и емиграција
Руска управа је увела високе порезе и експропријацију, што је довело до побуна под заставом муслиманског имамата Дагестана. Покрет су водили Гази Мухамед, Хамзат Бек и Шамил, а рат је трајао све до 1864. године, када је Аварско канатство укинуто. Неки Авари су одбили да сарађују са Русима и емигрирали су у Турску, где њихови потомци живе и данас.
Модерно доба и језик
Упркос рату и емиграцији, Авари су задржали своју позицију као доминантна етничка група у Дагестану током совјетског периода. После Другог светског рата, многи су се преселили из неплодних планинских предела у равнице близу Каспијског мора. Аварски језик користи ћирилично писмо, које је заменило арапско и латинично. Више од 60% Авара у Дагестану говори руски као други језик.
0 Коментари