Посета Си Ђинпинга и контрола Пекинга
Кинески лидер Си Ђинпинг посетио је Тибет поводом обележавања 60. годишњице консолидације кинеске власти над овом хималајском територијом. Његов долазак у Ласу, главни град региона, дочекан је „топлим пријемом од стране људи различитих етничких група“. Си Ђинпинг је позвао на изградњу „модерног социјалистичког Тибета“, који ће бити уједињен, просперитетан, цивилизован, складан и леп.
Историја политичке репресије
Комунистичке снаге окупирале су Тибет 1951. године, а 1965. успостављен је Тибетски аутономни регион. Током деценија које су уследиле, дошло је до политичке репресије, укључујући уништавање будистичких манастира и затварање монаха. Далај Лама, духовни вођа тибетанског будизма, побегао је у егзил у Индију 1959. године, а Кина инсистира на праву да именује његову реинкарнацију.
Недавни облици репресије
Последњих година, репресија на Тибету постала је систематскија. Дошло је до масовне миграције већинског Хан кинеског становништва, готово потпуног затварања Тибета за новинаре и странце, као и до одузимања тибетанске деце од породица ради школовања у интернатима на мандаринском језику. Поред тога, сваки облик политичког или културног изражавања изван контроле Комунистичке партије је потиснут.
Супротстављени наративи
Кина тврди да је Тибет вековима био део њене територије, док многи Тибетанци инсистирају на томе да су били независни током већег дела своје теократске историје. Док Кина тврди да је смањила сиромаштво и изградила инфраструктуру, критичари истичу да је репресија појачана након гушења протеста 2008. године.
Геополитички значај
Тибет има и стратешки значај због своје границе са Индијом. Контроверзна граница пролази дуж јужног обода Тибета, где Кина гради путеве и другу инфраструктуру за могућу војну употребу. Овај геополитички контекст додаје сложеност ситуацији на Тибету.
0 Коментари