Први археолог на свету био је вавилонски краљ (ВИДЕО)

Први археолози и Набонид

Археологија није модерна наука, већ има корене у далекој прошлости. Један од првих људи које бисмо могли назвати археологом био је анонимни појединац из 6. века пре нове ере, који је живео у Нипуру (савремени Ирак). У његовој кући пронађена је збирка артефаката велике вредности, што указује на његово знање о историји и старинама своје земље. Међутим, први забележени „археолог“ који је водио ископавања био је вавилонски краљ Набонид (555-537. п.н.е.), који је користио свој положај да истражи прошлост свог краљевства.

Набонид као истраживач и обновитељ

Набонид, последњи краљ Вавилонског царства, био је посвећен обнови старих храмова и светилишта. Његов циљ је био да обновом религије поврати патриотски понос својих поданика. У току тих радова, он је истраживао историју храмова и налагао писарима да проучавају натписе које су пронашли. Ова пракса најбоље је документована у Набонидовом цилиндру из Сипара, где се описује његова обнова храма Ебабар.

Прво документовано ископавање

У опису обнове храма Ебабар, Набонид наводи да је ископавао рушевине у потрази за темељима, где је пронашао старији натпис, који је оставио краљ Нарам-Син (око 2254-2218. п.н.е.). Набонид је чак покушао да датира овај налаз, што га чини првим забележеним човеком који је ископавао неко налазиште, датирао и проучавао пронађене предмете. Ове активности, заједно са детаљним записима на глиненим цилиндрима, омогућавају да се Набонид с правом назове првим археологом.

Религијска реформа и архитектонски пројекти

Набонид је, под утицајем сна, покушао да спроведе велику верску реформу, стављајући бога месеца Сина изнад Мардука, традиционалног вавилонског божанства. Због тога је започео обимне грађевинске радове изван Вавилона, укључујући обнову Синовог храма у Харану. Такође је обновио храм у Ларси и зигурат у Уру, где су пронађена четири његова уписана цилиндра са именима ранијих владара.

Набонидов боравак у Арабији

Током своје владавине, Набонид је водио војну кампању све до Арабије, где је остао читаву деценију и успоставио престоницу у граду Тејма. Археолошка ископавања у Тејми открила су обимну изградњу са вавилонским утицајем и натписима из тог времена. Набонид се вратио у Вавилон 542. п.н.е., а његова судбина остаје непозната након што је персијски краљ Кир извршио инвазију.

Детаљ стеле Набонида, првог археолога. Вавилонски краљ носи традиционалну одећу, држећи предмете који симболизују правду и моћ. Испред њега је бог полумесец Син коме је Набонид био лично посвећен.