Абдух, Мухамед

Живот и политички ангажман

Мухамед Абдух (1849–1905) је био египатски интелектуалац и један од најистакнутијих исламских реформатора 19. века. Студирао је на познатом универзитету Ал-Азхар у Каиру, где је био под утицајем реформисте Џамала ал-Дина ал-Афганија. Заједно са њим, учествовао је у Ураби побуни против Британаца, због чега је био прогнан. У изгнанству је сарађивао са ал-Афганијем на објављивању радикалних новина „Ал-Урва ал-вутхка“ и на оснивању удружења за муслиманско јединство.

Каријера и дела

Након повратка у Египат, Абдух је заузимао важне положаје, укључујући уредника званичног гласила и судије. Врхунац његове каријере је било именовање за великог муфтију Египта 1899. године, највишег верског ауторитета. У својим делима, попут „Трактат о јединству“ (Rīsālat al-tawhīd) и „Тумачење Курана“ (Tafsīr al-manār), Абдух је спојио различите утицаје, укључујући мистицизам, му'тазилитску теологију и ортодоксију.

Кључне идеје и циљеви реформе

Абдух је сматрао да је основни проблем муслиманског друштва у његовом пропадању. Свој живот је посветио ослобађању муслимана од таклида (слепог прихватања традиције) и доказивању да су ислам и модерност компатибилни. Веровао је да регенерација ислама лежи у повратку на изворне текстове Курана и Суне, али кроз тумачење које је прилагођено модерном времену.

Принципи и компатибилност са модерношћу

За Абдуха, главни метод за остваривање реформи био је иџтихад (вршење индивидуалног расуђивања). Тврдио је да не постоји некомпатибилност између ислама и разума, нити између објаве и науке. Наглашавао је да је ислам увек охрабривао разум, осуђивао фатализам и подржавао слободну вољу. Упозорио је да неприхватање западних научних достигнућа, којима су муслимани и сами некада допринели, води у стагнацију или некритично прихватање, што би водило губитку исламских вредности.

Наслеђе и утицај

Абдух је првенствено био усмерен на конкретне реформе у друштву и правном систему. Веровао је да се закони морају мењати у складу са околностима. Његово наслеђе је у покушају да успостави дијалог између ислама и модерног света, што га чини једним од кључних покретача модернистичких и реформистичких трендова у исламу, посебно у арапским земљама и Индонезији.