Хипотезе о пореклу индоевропских језика
Индоевропска породица језика обухвата готово половину светске популације, али њихово порекло остаје мистерија. Две главне хипотезе покушавају да одговоре на питање о њиховом прадому. Анатолијска хипотеза сматра да су индоевропски језици потекли из Анадолије (данашња Турска) пре око 9.000 година, ширећи се са пољопривредом. С друге стране, степска хипотеза верује да се то догодило пре 5.000 до 6.000 година на Понтској степи северно од Црног мора, повезано са Курганском културом која је гајила коње. Генетске студије су пружиле само индиректне трагове, пошто се језик не наслеђује генетски.
Нова методологија и проширени узорак
Недавно истраживање, објављено у часопису Science, покушало је да реши ову дилему користећи директне лингвистичке податке и нову методологију. Досадашње студије су често имале ограничен узорак језика и погрешне претпоставке о пореклу језика из писаних облика уместо из усмених (попут вулгарног латинског). Нова студија је исправила ове грешке, укључивши 161 језик како би се добио уравнотеженији и тачнији скуп података. Ови подаци су анализирани методом Бајезијанске филогенетике, која процењује највероватније односе међу језицима.
8.000 година стара породица језика
На основу нових прорачуна, истраживање је дошло до закључка да је индоевропска породица језика настала пре око 8.000 година. Овај резултат не одговара у потпуности ни Анатолијској, ни Степској хипотези, већ сугерише да је њихово порекло негде на југу кавкаског региона. Одатле су се језици ширили у различитим правцима: на запад ка Грчкој и Албанији, на исток ка Индији, и на север ка Понтској степи.
Хибридна хипотеза и две таласа ширења
Нова студија подржава хибридну хипотезу која обједињује обе претходне теорије. Према овој теорији, прва фаза ширења почела је са јужног Кавказа пре 8.000 година. Затим, три миленијума касније, догодио се други талас ширења, овога пута са Понтске степе према Европи. Овај други талас је донео већину језика који се данас говоре на европском континенту. Ова хибридна хипотеза се такође подудара са најновијим открићима у области генетске антропологије, чиме се повезују истраживања из различитих дисциплина.
Интердисциплинарна истраживања
Ово истраживање не само да приближава решавању загонетке о пореклу индоевропских језика већ и наглашава значај интердисциплинарног приступа. Повезивање лингвистике и генетике омогућава добијање поузданијих одговора о праисторији човечанства. Ова методологија би могла да послужи и у будућим истраживањима за боље разумевање ширења језика и људских популација на другим континентима.
0 Коментари