Шта је Ајнштајн мислио када је рекао „Бог не баца коцкице“

Ајнштајнов Бог не баца коцкице

Позната изјава Алберта Ајнштајна, "Он не баца коцкице", настала је као одговор на писмо физичара Макса Борна 1926. године, а односила се на теорију квантне механике. Док је Борн тврдио да је срж ове нове теорије случајност и неизвесност, Ајнштајн је одбацио такво тумачење. Његово инсистирање на детерминизму, односно веровању да Бог не баца коцкице, постало је једна од најпрепознатљивијих изјава у историји науке, иако њено право значење остаје предмет расправе.

Формирање Ајнштајнових филозофских ставова

Ајнштајново схватање Бога и филозофије обликовано је током његовог живота. Иако је у детињству кратко пригрлио јудаизам, са 12 година је развио дубоку аверзију према догмама организоване религије и било каквог ауторитаризма. Његов интелектуални развој водио га је кроз дела филозофа попут Канта, Хјума и Ернста Маха, чији је емпиризам утицао на његову специјалну теорију релативности. Међутим, с годинама се удаљио од Маховог агресивног емпиризма и прихватио реалистичнији став, верујући да научна теорија може реалистично да представи објективну физичку стварност.

Спинозин Бог и детерминизам

Ајнштајнов Бог био је филозофски, а не религијски. Када су га питали да ли верује у Бога, одговорио је да верује у Спинозиног Бога, који се открива у "законитој хармонији свега што постоји". За Ајнштајна, ова "законита хармонија" заснована је на строгим физичким принципима узрока и последице, што не оставља простора за слободну вољу. У овом детерминистичком универзуму, све је унапред одређено, а људи "плешу уз мистериозну мелодију".

Сукоб релативности и квантне механике

Ајнштајнове теорије релативности, које су радикално промениле разумевање простора и времена, биле су у потпуности у складу са његовим детерминистичким схватањем света. Међутим, нова теорија квантне механике, коју је и сам помогао да се утемељи, нудила је другачији поглед. Квантна механика је тврдила да се на атомском нивоу дешавају насумични и неизвесни догађаји, које је могуће предвидети само са одређеном вероватноћом.

Дебата која и даље траје

Супротстављени ставови Ајнштајна и физичара као што су Нилс Бор и Вернер Хајзенберг довели су до једне од најзначајнијих дебата у историји науке. Бор и Хајзенберг су заступали Копенхагенску интерпретацију, према којој физика не описује природу саму по себи, већ оно што се може рећи о њој, што је Ајнштајн одбацио. Он није могао да прихвати да се на атомском нивоу урушава "законита хармонија". Овај сукоб двеју филозофија о природи стварности и даље је актуелан, а Ајнштајн, како се чини, не би био изненађен, с обзиром на то да је веровао да Бог није створио свет да би нам га учинио лаким за разумевање.