Абраванел, Исак

Живот и кључна дела

Исак Абраванел (1437–1508) био је истакнути шпански и португалски библијски коментатор, теолог и филозоф. Рођен у Лисабону у богатој породици, служио је као благајник краљевима Алфонсу V и Фердинанду и Изабели. Након прогона Јевреја из Шпаније 1492. године, селио се по Италији, живећи у Напуљу, Крфу, Монополију и на крају у Венецији, где је провео последње године живота. Његова обимна дела обухватају коментаре на готово све библијске књиге, као и филозофске и теолошке радове. Међу најзначајнијима су „Кула спасења“, збирка три књиге о месијанским пророчанствима, и дела посвећена филозофији Мајмонида, попут „Начела вере“.

Теолошка и филозофска уверења

Главна тема Абраванелових списа је његово супротстављање претераном рационализму јеврејских аристотеловаца, посебно Мајмонида. Абраванел је сматрао да такав начин мишљења може угрозити веру обичних Јевреја у време прогона. Одбацио је идеју да јудаизам има фундаментална начела, тврдећи да је сваки закон и веровање у Тори подједнако важан. По њему, пророчанства нису плод природног знања, већ директна божанска објава. Пророчко знање је апсолутно тачно, док је природно знање само вероватно. Он је такође заговарао дословно разумевање доктрине стварања ни из чега (creatio ex nihilo).

Политичка теорија

Абраванелова политичка теорија проистиче из његовог уверења да је држава неопходна због људске несавршености која је резултат Адамовог греха. Због тога, ниједна држава не може бити савршена. Најбољи облик владавине је теократија, а следећи је монархија, ограничена националним законима вишег суда (Санхедрин) и локалним судовима. У својим политичким ставовима комбиновао је идеје античког Рима, савремене Венеције и учења Торе.

Космологија и месијанска визија

Абраванелова визија историје је кружна: почела је одвајањем човечанства од Бога и завршиће се повратком. Он је одбацио аристотеловско схватање о небеским сферама као живим ентитетима, сматрајући да све догађаје контролише Божја воља, а не безличне природне силе. Анђели и демони служе као Божји посредници за награђивање и кажњавање људи. Абраванел је предвиђао да ће историја континуирано пропадати све до месијанског доба. Према његовим пророчанствима, обновљено муслиманско царство ће, уз помоћ изгубљених израелских племена, поново освојити Јерусалим, након чега ће се појавити Месија (који није Исус из Назарета).

Месијанско доба и пророчанства

У својој есхатолошкој визији, Абраванел је сматрао да ће муслимани предати Јерусалим Месији, а сви Јевреји ће се вратити у Израел. Месија ће тада владати светом, а човечанство ће се постепено духовно уздизати. На крају, физички свет ће уступити место духовном свету чистих душа које ће вечно созерцавати Божју суштину. Абраванел је чак дао два конкретна датума за долазак Месије: 1503. и 1531. годину. Ово је показивало његову дубоку увереност у непосредни долазак коначног спасења.