Грчко наслеђе у срцу Калабрије
У високим планинама Аспромонте, на југу Италије, налази се древно село Бова. Његово дуготрајно постојање обликовали су разни освајачи, међу којима и стари Грци, чији се утицај види у локалној култури, укључујући језик и обичаје. Захваљујући изолованости, до средине 20. века сачувани су многи елементи ове културе. Локални језик, греко-калабро, који данас говоре претежно пастири и старији људи, садржи речи и фразе из старогрчког језика. Стотинама година, мештани праве фигуре Персефоне, грчке богиње пролећа, како би обележили долазак пролећа и обезбедили плодну годину.
Сукоб са црквом и очување традиције
Обичај израде „Персефони“ је традиција која спаја локалну аграрну духовност са католичким ритуалима. Фигуре се праве од гранчица, листова маслине и украшавају дивљим цвећем, воћем и козјим сиром. Међутим, овај обичај је био угрожен 2013. године када је локални бискуп одбио да дозволи уношење фигура у катедралу, називајући их „фолклорним луткама“ (pupazze). Мештани су, у знак протеста, успешно извршили притисак на цркву да врати ову традицију, објаснивши јој њен значај. Ипак, и данас нови свештеник показује дистанцу према овом „фолклору“, иако он привлачи хиљаде посетилаца у село.
Симболика и значај Персефоне
Ношење фигура Персефоне на Цветну недељу и добијање свештеничког благослова пре уласка на мису један је од најважнијих верских догађаја за мештане. За израду фигура потребне су недеље рада, а највећу, високу два метра, носи градоначелник села. На фигуре се додаје и мусулупу (musulupu), козји сир обликован у облику мушкараца, жена или кругова, који, попут саме Персефоне, симболизује плодност и нови живот. Ови ритуали и храна, попут кекса 'нгута ('nguta), представљају снажну везу са земљом и агропасторалним начином живота.
Емиграција и културни губитак
Попут многих планинских подручја на југу Италије, и село Бова се суочава са опадањем броја становника. Млади напуштају село у потрази за послом и бољим животом у градовима на обали. Број становника се смањио са 1.401 на само 400. Агропасторализам, облик пољопривреде који комбинује узгој усева и стоке, не привлачи младе. Старији мештани још увек раде као пастири и фармери, користећи речи из греко-калабра за описивање својих коза, иако су их њихови родитељи обесхрабривали да говоре тим језиком, сматрајући га знаком заосталости.
Отпор и очување идентитета
Језик и пасторални начин живота у Калабрији често су мета негативних стереотипа, а њихови говорници се сматрају заосталима (terroni). Асоцијација региона са организованим криминалом додатно маргинализује ову област. Међутим, кроз симболику Персефоне и инсистирање на признању ове традиције, становници Бове потврђују вредност свог дубоко укорењеног руралног идентитета и древне духовности. Ова посвећеност очувању традиције представља снажан чин отпора против опадања броја становника и културног губитка, показујући да се савремени идентитет може градити на темељима древних веровања.
0 Коментари