Реликвије моћи. Зашто људи не могу одолети магичној моћи харизматичних предмета

Поштовање реликвија у религијама

Многе религије, укључујући хришћанство, ислам и будизам, показују велико поштовање према реликвијама, односно деловима тела, одеће или предмета који су припадали светим особама. У хришћанству се верује да боравак у близини или додиривање ових предмета може донети добробит или чак изазвати чуда. Пример за то је Свети Камило де Лелис, чије се срце чува у Риму као реликвија. У исламу, реликвије пророка Мухамеда, познате као атхар, још увек се широко поштују, док у будизму и хиндуизму постоје слични култови посвећени посебним особама и местима.

Објашњење концепта "мана"

Људи имају урођену склоност да одређеним особама, предметима и местима приписују посебне моћи и способности, што се у антропологији некада називало концептом "мана". Иако је овај концепт данас мање популаран у академским круговима, феномен остаје актуелан. Једно од могућих објашњења нуди когнитивна неуронаука, према којој људски мозак функционише као "машина за предвиђање". Наша искуства се већином воде очекивањима, али када се наши унутрашњи модели предвиђања не поклапају са стварношћу, долази до грешке која нас тера да мењамо своје моделе.

Чуда и моћ "мане"

Чуда се, по дефиницији, дешавају ретко и често су у супротности са очекивањима. Према теорији когнитивне науке, наша склоност да приписујемо посебне моћи успешним појединцима је нуспродукт наше способности да препознамо успешне друштвене партнере. Успех неких особа, који може бити последица среће или вештине, често се тумачи као доказ да поседују неку посебну "есенцију" или "ману". Овакве приче, нарочито оне које крше очекивана онтолошка правила, постају веома упечатљиве и лако се шире, што доприноси стварању снажних културних модела.

Улога ритуала у стварању "мане"

Културни ритуали могу бити механизам за вештачко стварање веровања у "ману". За разлику од обичних радњи где се успех мери непосредним резултатом, успех ритуала је тешко проценити, јер су њихови циљеви често нејасни. Због тога се успех ритуала мери правилним извођењем, а понављање и улагање енергије у ритуал омогућава кондензовање "мане" у одређене особе или предмете. На тај начин, ритуали претварају особе или предмете у носиоце моћи, који служе као симболички центри окупљања заједнице.

Присуство "мане" у савременом друштву

У друштвима са сложеном хијерархијом, као што су градови-државе, верски култови су често легитимизовали владаре, док су храмови функционисали као "банке мане". Они су генерисали, акумулирали и прерасподељивали психолошку енергију кроз масовне ритуале, коју су верници доживљавали као стварну и делотворну. Феномен "мане" је и данас присутан, али у контексту модерног друштва. Пример за то је обожавање познатих личности, где предмети који су им припадали, попут шала Елвиса Прислија или хаљине принцезе Дајане, достижу огромне вредности, што показује да и даље приписујемо посебну моћ предметима који су били у контакту са престижним особама.