Настанак хришћанског ционизма
На састанку 23. јуна 1969. године, евангелиста Били Грејем састао се са јеврејским лидерима, чиме је постављен темељ за савез између америчких евангелиста и америчких Јевреја. Грејем је изразио подршку Израелу као вид искупљења за прошли хришћански антијудаизам и нагласио заједничке интересе. Овај састанак је био кључан, јер је успоставио сарадњу која траје и данас, упркос теолошким и културним разликама.
Хришћански ционизам и његова идеологија
За многе евангелисте, хришћански ционизам није споредно питање. Они верују да, поред исправљања неправде антисемитизма, доприносе Божјем плану спасења света. Овај покрет представља јединствену врсту међуверске сарадње, која користи библијске текстове и нуди ревизионистичку верзију јеврејско-хришћанске прошлости, с циљем повећања политичког утицаја. За разлику од либералних покрета за међуверску сарадњу, хришћански ционизам одбацује прогресивне идеале и фокусира се на специфичне политичке циљеве.
Повезаност са политиком и земљом
Политички ционизам америчких евангелиста обликовао се после арапско-израелског рата 1967. године, када је Израел преузео контролу над Западном обалом, Газом и Источним Јерусалимом. Евангелисти су тада усвојили јеврејско схватање о значају земље за њихов идентитет, видећи Израел као "Божји сат" и центар испуњења библијских пророчанстава. Овај заједнички интерес за безбедност Израела постао је темељ њиховог партнерства.
Утицај на евангелистички идентитет
Савез са Јеврејима је довео до преиспитивања евангелистичког идентитета. Евангелисти су, под утицајем хришћанског ционизма, почели да сматрају да је подршка Израелу морална и теолошка дужност. Неки лидери, попут Џона Хејгија, оснивача организације "Christians United for Israel", чак су се одрекли традиционалних мисија усмерених ка преобраћању Јевреја, сматрајући подршку Израелу неопходним "хришћанским покајањем" за прошло злостављање Јевреја.
Успешна међуверска сарадња
Хришћански ционизам је успео да споји академска сазнања и политичко организовање на начин који је мало који други покрет постигао. Иако се суочава са критикама због своје аполиптичне теологије, занемаривања палестинских интереса и антимуслиманских стереотипа, овај покрет представља изузетно успешан пример међуверске сарадње. Његов успех лежи у чврстом придржавању уског скупа заједничких интереса, што је омогућило да опстане упркос великим културним и теолошким разликама.
0 Коментари