Оптужбе и одговор Израела
Израелска влада је, путем свог налога на Твитеру, означила присуство муслимана у Европи као „право лице колонизације“. Ова провокативна изјава односи се на значајан раст броја џамија у Европи, са мање од 100 1980. године, на више од 20.000 данас. У посту се даље тврди да су муслиманске заједнице „незахвалне и непријатељске“, оптужујући их да представљају „пету колону“ у европским друштвима.
Статистика и стварност муслиманског становништва у Европи
У супротности са израелском реториком, чињенице о муслиманском становништву у Европи показују другачију слику. Према истраживању Пју рисрча, муслимани чине само 4.9% становништва Европе, односно око 25.8 милиона људи у 30 земаља. Пројекције показују да ће до 2050. године, чак и у сценарију високе миграције, њихов удео износити највише 14%, што и даље представља мањину. Тврдње да су муслимани склони насиљу нису подржане статистиком, а оптужбе да су „пета колона“ су неосноване.
Исламофобија и екстремистичке везе
Израелски твит је наишао на оштре критике, а аналитичари су уочили сличност између израелске реторике и расистичке теорије „Велике замене“, коју промовишу крајње десничарске групе. Оваква реторика није изолован случај. Многи извештаји показују да про-израелске организације и донатори финансирају анти-муслиманске групе и пропаганду. На пример, „Мидл Ист Форум“ је пружио финансијску подршку десничарском активисти Томију Робинсону, познатом по ширењу мржње према муслиманима у Уједињеном Краљевству.
Колонијализам у супротности са историјом
Описивање муслиманског присуства у Европи као „колонизације“ стоји у оштром контрасту са историјом настанка Израела. Муслиманске заједнице у Европи су се формирале углавном кроз постколонијалну миграцију и потрагу за азилом, што не укључује заузимање земље. Насупрот томе, ционистички покрет у Палестини је имао за циљ стварање ексклузивне јеврејске државе, што је довело до масовног расељавања аутохтоног палестинског становништва и догађаја познатог као Накба 1948. године, када је преко 750.000 Палестинаца присилно расељено.
Историјски контекст и политичка позадина
На почетку 20. века, Јевреји су чинили око 5% становништва Палестине, али је њихов број порастао на скоро 40% до краја Британског мандата 1948. године. Ово је било резултат таласа европске јеврејске имиграције. Након 1948. године, Палестинцима је ускраћено право на повратак, док су израелске активности на изградњи насеља наставиле да мењају демографску слику окупираних територија. Овакво коришћење језика од стране званичних државних налога доприноси нормализацији исламофобне реторике у израелском политичком дискурсу.
0 Коментари