Абу Бекр

Ко је био Абу Бекр?

Абу Бекр (око 572–634) био је први калиф, близак пратилац пророка Мухамеда и један од оснивача исламског царства. Његово право име било је Абд Алах, а Абу Бекр је био његов куња (агномен) који значи „отац Бекра“. Био је трговац из племена Курејш и стекао је углед као добродушан и популаран човек, стручњак за генеалогију и традиције свог народа. Користио је своје богатство да помогне сиромашним муслиманима, укључујући куповину и ослобађање робова као што је био Билал.

Блискост са пророком и хиџра

Абу Бекр је био један од првих одраслих мушкараца који су прихватили ислам и постао је најближи пријатељ и сарадник пророка Мухамеда. Суочавао се са непријатељством Меканаца, али је остао уз пророка чак и када су други бежали. Када је пророк Мухамед планирао хиџру (пресељење) из Меке у Јатриб (касније назван Медина), изабрао је Абу Бекра за свог сапутника. Абу Бекрова породица му је помогла у овом подухвату, снабдевајући их храном и камилама и помажући им да избегну Курејше.

Криза после Мухамедове смрти

Након Мухамедове смрти 632. године, исламску заједницу је захватила криза око питања наследства. Иако је полуострво било под Мухамедовом контролом, појавиле су се разне побуне, познате као Рида ратови (ратови „отпадништва“). Побуне су предводили „лажни пророци“ попут Мусајламе, док су неке групе одбијале да плаћају зекат (верски порез) Медини. Док су се муслимански имигранти и медински становници спорили око избора наследника, Омар ибн ал-Хатаб је убедио окупљене да се за калифа изабере Абу Бекр, који је преузео титулу „халифа расул Алах“ (наследник Божијег гласника).

Ратови против побуњеника

Абу Бекров први потез као калифа био је да пошаље војску коју је Мухамед припремио на север, супротно саветима саветника, како би показао одлучност. Овај храбар потез помогао му је да порази непријатеље који су напали Медину током одсуства војске. Када се војска вратила, Абу Бекр је послао главног команданта Халида ибн ал-Валида да угуши главне побуне. Халид је поразио и убио Мусајламу у крвавој Бици код ал-Акрабада, познатој као „Врт смрти“, што је обезбедило муслиманску власт над централним деловима Арабије. Ова битка је такође довела до тога да се Кур'ан сакупи у једну књигу, јер је велики број његових рецитатора страдао у борбама.

Ширење и наслеђе

Током Рида ратова, муслимански команданти су почели да напредују према територијама Византијског и Сасанидског царства. Абу Бекр је наредио Халиду да се придружи војсци у Палестини, што је довело до одлучујуће победе у Бици код Аџнадајна у јулу 634. године. Умро је убрзо након тога, у августу 634. године. Његова кратка владавина карактерише се сталном борбом за враћање реда и власти Медине. Иако није драматично мењао административну организацију, његова владавина је поставила темеље за будућу исламску експанзију. Пре смрти, за свог наследника је именовао Омара ибн ал-Хатаба, у нади да ће спречити будуће сукобе.

Мухамед (лево) и Абу Бекр се крију у пећини у Џабал Савру, илустрација из Сијер-и Небија (османски еп о животу исламског пророка Мухамеда, завршен око 1388. године, који је написао Мустафа (син Јусуфа из Ерзурума, познат као ал-Дарир), мевлевијски дервиш по наруџбини султана Баркука, мамелучког владара у Каиру.

Постави коментар

0 Коментари